АВРАМ Максимовић (1772-1845), сомборски православни свештеник и дугогодишњи катихета сомборске Препарандије, писац и просветни радник, написао је прву српску књигу о пчеларству далеке 1810. године у Будиму. Дело по којем је Максимовић остао записан у повесници старе књиге штампано је на 237 страна, а на дело се тада претплатило 353 пренумераната (168 свештеника и 185 грађана), од којих је више од сто било из Сомбора и околине.

Према речима овдашњег хроничара Милана Степановића, међу знаменитим претплатницима били су и митрополит Стефан Стратимировић, епископ бачки Гедеон Петровић, епископ вршачки Видак, Доситеј Обрадовић, Лукијан Мушицки, Јоаким Вујић, Сава Мркаљ, Аврам Мразовић, Јован Поповић Берић, др Лудвиг Митерпахер.

Степановић додаје да су истовремено објављена два издања приручника, која су се незнатно разликовала. Једно издање је имало наслов "Нови пчлар", а друго само "Пчелар". Књиге се разликују у речима посвете карловачком митрополиту Стефану Стратимировићу (која је кићенија и богатија у другој књизи), а у предговору издања са насловом "Пчелар", написаном у Сомбору 12. маја 1810, наведене су поименице и све пчеларске књиге које је Максимовић добио из митрополитове библиотеке, а које нису биле поменуте у издању књиге са насловом "Нови пчелар", каже хроничар Милан Степановић.

Прочитајте још - ПРИЧЕ ИЗ ВОЈВОДИНЕ: Од облутака - "Војводина"

Максимовићев пчеларски приручник настао је на основу његовог превода књиге о пчеларству језуите и природњака Лудвига Митерпахера (1734-1814), а рукопис превода (132 листа написана у Сомбору 1806. руком писара Василија Крстића) Максимовић је дао на оцену митрополиту Стратимировићу, после чега му је митрополит послао неколико других књига о пчеларству из своје библиотеке, са препоруком да из њих повади и преведе оно што процени као најважније, сматрајући да ће тако приређен приручник бити бољи и кориснији, него дело само једног писца. Аврам је послушао Стратимировића и начинио је приручник на основу радова поменутог Митерпахера, као и пчеларских приручника аутора Рима, Панкла и Реумира.

Овако прикупљени изводи, сложени у један приручник, учинили су да Максимовићева књига о пчеларству буде једна од најбољих у Европи тог времена. Степановић вели да је Максимовићева књига садржала општа поглавља о пчелама, воску, саћу, меду, ројењу, кошницама, матицама, болестима и непријатељима пчела. Други део књиге био је практичан и упућивао је пчеларе на вештине пчеларења, пишући о паши, прихрањивању, преношењу кошница, лечењу пчела, цеђењу меда, топљењу воска. Поводом два века од објављивања прве српске књиге о пчеларству, штампана су 2010. године и два њена репринт-издања са преводом на савремен српски језик.

Аврам Максимовић, аутор књиге

Максимовић је основно образовање и учитељски течај завршио у Мразовићевој Норми, након чега је похађао Богословију у Карловцима. За ђакона и учитеља у Сивцу постављен је 1790. Говорио је латински, немачки, мађарски и руски језик, био је сакупљач пренумераната за прве књиге Вука Караџића у Сомбору и првоуписан је међу свештеницима који су се претплатили на Вуков "Српски рјечник" 1818. године.

Првенац - "Нови пчелар"


Максимовићев потпис на корицама

ОСНОВАО ОГЛЕДНУ ЕКОНОМИЈУ

АВРАМ Максимовић је 1794. постао свештеник у Риђици код Сомбора, где се на имању властелинске породице Ковач упознао са узорним пчеларством, воћарством и вртларством. Године 1803. постао је парох сомборског Светођурђевског храма и убрзо је у околини Сомбора, на основу искустава стечених на риђичком властелинском добру, на 14 јутара земље начинио огледну економију која је утицала на осавремењавање пољопривреде у граду и околини, прича хроничар Степановић.


ДОБРОЧИНСТВО У СТРОГОЈ ТАЈНОСТИ

МАКСИМОВИЋ је помагао народној просвети, па је 1811. у корист школског фонда приложио 1.000 форинти и обећао да ће и даље бити приложник, под условом да му име остане у тајности. Налазио се међу 12 особа које је златном медаљом одликовао аустријски цар Франц Први за заслуге при устројавању православних препарандија.