Игром судбине био сам на лицу места, на Косову, као сведок догађаја за које тада, средином јуна 1999. нико није желео да зна. Понављала се прича из "Бљеска" и "Олује". После потписивања Кумановског споразума званичници су говорили о миру и демилитаризацији, а призори српске трагедије су доказивали супротно...

Прве избегличке колоне срео сам у близини Мердара 10. јуна, углављене између камиона и тенкова Војске Југославије која се повлачила. На крововима аутомобила претрпаних људима били су дењци ствари умотани у ћебад, сва њихова имовина.

У Приштини су владале напетост и неизвесност. Срби су пажљиво пратили шта раде људи из војске и полиције, а ови су празнили просторије и спремали возила за евакуацију. Предвече је експлодирало тржиште свега чиме је могло да се тргује. Све се давало за девизе и бензин.

Следећи дан 11. јун је био последњи у коме се гајила нада за велики преокрет. Многи већ натоварени аутомобили су искључили моторе кад се прочуло да руски војни конвој јури ка Приштини. Колона камиона и оклопних транспортера се тек после поноћи појавила у главној улици. Рафали добродошлице су трештали, а Срби су скакали на возила и ширили заставе. Руски командоси у краткој колони су прошли брзо, без заустављања, журили су да заузму аеродром. Стајао сам уз Приштинца у униформи који се питао наглас: "Ово је све?" Онда се окренуо ка сину старом десетак година и наредио: "Трчи кући и реци мајци да се пакује!"

Сутрадан, 12. јуна, испред зграде Поште разрушене НАТО пројектилима још увек су седели чувари рушевине. Два Приштинца су испијала кафу седећи за ђачком клупом на пустом тргу. Упитао сам их да ли знају да ли војска и полиција одлазе, а они су слегли раменима: "Ми не идемо док нам не нареде". Кафана хотела "Божур" била је пуна српских војника који су чекали наредбу за покрет. Седео сам са три необична ратна друга. Поп је био искушеник у манастиру, али када је почело бомбардовање извинио се Богу и пријавио се у добровољце.

Фото Борис Субашић

Профа је предавао физику средњошколцима и било га је срамота да седи у кући док његови бивши ђаци ратују. Роберт је од живота добио мало, одрастао је у домовима, али када је Србија нападнута без размишљања је обукао униформу. Били су радосни што су живи и тужни што напуштају Косово за које су били спремни да дају живот.

Прочитајте још - КЛИНТОН И ОЛБРАЈТОВА У ПРИШТИНИ: Тачи одликовао бившег америчког председника; Блер: Спречили смо масовна убиства

Британске трупе су у суботу 12. јуна 1999. победиле у медијском надметању НАТО војски за ударни термин у извештајима о уласку Кфора на Косово и Метохију. Претходница колоне стигла је пустим путем, по подне, на брег Ветерник изнад Приштине. Неочекивано, из високе траве крај пута изашао је средовечни Србин у знојавој сивомаслинастој кошуљи и легао као жива барикада на асфалт који се топио од врелине.

Фото Борис Субашић

Стреловито је долетео борбени хеликоптер и спустио се ниско да осмотри човека који је подигао песницу ка њему и нешто викао. Речи се нису чуле од грмљавине мотора тешко наоружане летелице. Тај несрећник је био симбол судбине Срба на КиМ. Из британског лендровера је изашао официр у пратњи војника и преводиоца Албанца. Подсмешљиво су га посматрали, а затим су га подигли и повели са собом.

У исто време из Приштине су по пљуску излазили српски збегови. У граду није било струје, нестајала је вода, изгубио се сигнал мобилне телефоније. Радње су биле затворене. Црна берза је цветала, бензин је био најтраженија роба. Почињало је време потпуног безакоња под окриљем међународне заједнице. Бомбардовање које је НАТО предузео под изговором спречавања етничког чишћења Албанаца било је увод у тотално етничко чишћење Срба.

Фото Борис Субашић

Касно по подне стигао је Кфор под окриљем летње олује. Иза борбених возила ишла је колона телевизијских камиона с сателитским антенама. Многи западни извештачи понашали су се као освајачи. Убедили су командира једног оклопног возила да маневрише око стамбене зграде наспрам хотела. Транспортер је ударио у стуб пасажа и готово га срушио да би гледаоци имали утисак да се нешто дешава. Права драма је почела с првим мраком. Из разних делова града почели су одјекују рафали.

Фото Борис Субашић

Следећег јутра се прочуло да је почела серија убистава и отмица Срба. На зидовима "Гранда" су се појавили огласи са именима несталих Срба са молбом за било какву информацију. Војнике Кфора из транспортера, недалеко од хотела, замајавала је група малих Албанаца дајући им цвеће, а друга група префриганих клинаца им је покрала ствари из возила. За шанком код улаза у хотел Албанци у униформама УЧК су гласно наздрављали, а припадници Кфора се нису обазирали на њихово оружје. Тако је изгледала демилитаризација.

Прочитајте још - КЛИНТОН ДОЛАЗИ У ПРИШТИНУ: Некадашњи председник САД прославља 20 година од уласка НАТО трупа на територију Космета

Кренули смо у обилазак Приштине одакле се претходне ноћи чула пуцњава, али сусрети с "учкама" у уским улицама су нас натерали да одустанемо. Британски војници су са оружјем у рукама чували кућу Ибрахима Ругове од УЧК који је побио неколико његових сарадника у борби за лидерство.

Фото Борис Субашић

Ка централној Србији бректале су споре тракторске колоне избеглица. Најспорији су били несрећници на мотокултиваторима са приколицама натовареним стварима, на чијем врху су седели жене и деца. Често су то били Крајишници који су после "Олује" послати на Косово. Од избеглица из Метохије сазнали смо да "учке" нису чекале Кфор, већ су одмах по одласку војно-полицијских снага почеле погром Срба и паљење њихових кућа.

Фото Борис Субашић

Елитна британска Шкотска гарда је направила дуг шпалир ватрених тачака, крцатих тешким оружјем дуж пута српске голготе. Више су личили на заседе него на обезбеђење. Приштинска аутобуска станица била је окружена оклопним возилима Кфора која су ту направила базу. Крај њих је неколико Срба чекало аутобусе за које се није знало да ли ће доћи и куда возе.

Фото Борис Субашић

Од следећег јутра 13. јуна за Србе више нигде није било безбедно. Са зграде "Електрокосова" снајпер је пуцао на избеглице. Из села су се дизали стубови дима запаљених српских кућа. Завладала је потпуна анархија. Истовремено, америчке ТВ станице су усхићено извештавале о уласку њихових трупа на Косово као да су прве, као да Британци и Немци нису ушли још дан раније. Јасно, ко има јачу телевизију тај пише историју.

После тога већина екипа камиона са сателитским тањирима почела је да се пакује. Снимили су шта је наручено, а прича о српској катастрофи за њих није постојала.

Прочитајте још - Кларк и Олбрајтова зарађују на мртвим Србима

ВУЧИЋ: НАТО АГРЕСИЈА НЕ МОЖЕ ДА ИМА ОПРАВДАЊА

Председник Србије Александар Вучић истакао је да НАТО агресија на нашу земљу није имала и неће ни пост фестум добити оправдање како међународне правничке и политичке јавности, а ни на моралном нивоу, додајући да је наша земља сада на другачијем путу и гледа у будућност.

Вучић је, упитан да прокоментарише изјаву генералног секретара НАТО Јенса Столтенберга да је напад на СРЈ био оправдан, нагласио да је 19 најјачих земаља напало малу слободарску земљу и нанело јој велику штету од које се и даље опорављамо. Он је рекао да не каже да је наша политика била тада најбоља и паметна, али да се сада налазимо на другачијем путу и гледамо у будућност.

Александар Вучић,фото Танјуг

- Нећу само да кукам и стичем поене на томе што ћу некога вређати. Ја сам за све крив, свакоме у овој земљи. Мој посао је да то слушам. Ствари се мењају и хоћу да се бавимо више будућношћу, него прошлошћу - поручио је Вучић.

ХРАБРИ ПАТРИЈАРХ

У СТРАШНОМ времену безакоња после уласка Кфора на КиМ, у Грачаницу је дошао патријарх Павле. Ћутке, очију пуних суза, гледао је окупљене Србе измрцварене ишчекивањем и страхом. Они су долазили свакога дана да у летњем сутону над портом слушају његов тихи глас који је доносио речи утехе и охрабрења. Дух тог неустрашивог сићушног старца победио је страх који су дубоко у срца усадили НАТО бомбе и терористи. Срби су остали у Грачаници.

Фото Борис Субашић

И МЕДЛИН ОЛБРАЈТ ДОБИЈА СПОМЕНИК У ПРИШТИНИ

После бисте Била Клинтона у природној величини, постављене на дан самопроглашења косовске независности на тргу који носи његово име, албанске власти на Косову одужиће се спомеником и Медлин Олбрајт. На тргу који већ носи име некадашње америчке државне секретарке данас, 12. јуна у 14.50 предвиђено је свечано откривање.

Обележавање овог датума, који албанске власти и Албанци на Косову доживљавају "својеврсним ослобађањем од присуства српске војске и полиције, али и надлежности државе Србије" почело је у уторак вече, 11. јуна концертом косовске филхармоније у Катедрали Мајке Терезе. Централно окупљање грађана биће на тргу у центру Приштине који носи име Скендерај, док је од 14 часова предвиђена шетња високих страних и домаћих званичника од хотела Swiss Diamond, у власништву Беџета Пацолија, косовског министра спољних послова, до трга посвећеног Медлин Олбрајт.

Медлин олбрајт, фото АП

Потом ће уследити и посета Тргу Била Клинтона који је јуче стигао у Приштину. Очекују се и некадашњи француски дипломата Бернар Кушнер, као и Вилијем Вокер, пензионисани амерички генерал, који је створио лажни Рачак. Уз захвалност САД, коју лидери на КиМ и грађани Косова албанске националности исказују на разне начина, званична Приштина признаје да годишње њих око 5.000 оболи од разних малигних болести. У последње две деценије на КиМ је од последица бомбардовања преминуло најмање 10.000 људи.

(Д. З.)