ПРВА генерација Богословије у Крки, која је у манастиру из 14. века дипломирала само пет година после његове обнове 1966, састала се у недељу у манастиру Тенека код Јакова. После архијерејске литургије, настављено је дружење ове јединствене генерације у историји богословије, која је изнедрила чак четири епископа: сремског Василија, бањалучког Јефрема, западноевропског Луку и канадског Митрофана.

Сви ђаци најстарије српске богословије, основане 1664. године, постали су свештеници, а неки, уз то, и професори. Разредни старешина и један од омиљенх професора им је, у првој години, био епископ шабачки Лаврентије, који им је предавао српски језик и књижевност, али и очински бринуо о њима.

- Тада професор, Лаврентије је видео да ноћу, али и кад је хладно, излазимо у тоалет, који је био ван здања интерната, слабо обучени, јер смо оскудевали у гардероби, па нам је дао свој капут и рекао да без њега ни случајно не излазимо напоље - присетили су се Лаврентијеви ђаци, међу којима је владика сремски Василије, који је, пре тачно три деценије увео у трон епископа шабачко-ваљевског, свог разредног старешину, који је пре тога дуже од две деценије био владика западноевропски.

Том приликом владика Василије је истакао да је Лаврентије нешто најбоље што СПЦ има и што шаље за владичанску катедру у Шабац.

Прочитајте још - Манастир Крка: Чувар вере православне

Двојица ученика из тог доба су доктори наука - протођакон Љубомир Ранковић и владика Митрофан. Богословију је те давне 1966. уписало 48 ученика, дипломирало је њих 31, од којих су 22 жива. Једина су генерација која се састаје сваке године, а ово им је 48 саборовање. Договорено је да се поводом пола века састану у манастиру Соко код Љубовије, задужбини њиховог некадашњег професора Лаврентија.

- Сусрет је протекао у дивној атмосфери, а разговарали смо о озбиљним црквеним проблемима - каже протођакон Ранковић. - Све је било опуштено и другарски, као да смо јуче изашли из клупа, без обзира на то ко данас од нас шта ради. Уважавамо и волимо једни друге и зато се редовно састајемо.

Манастир Крка Depositphotos

Од професора из тог времена на скупу је био само Крстан Добровац, коме су се на прозивку одазвали Милорад Ановић, Лука Босанац, Василије Вадић, Митрофан Кодић, протојеј професор Михаило Маријанац, Јефрем Милутиновић, Живорад Павловић, Петар Јованчевић, Илија Проле, Љубомир Ранковић, Рајко Радмиловић, Мирко Шипка, Гојко Шолаја, Михаило Јовић, Недељко Кусмук и Петар Миловановић.

БЛАГОСЛОВ И ПОЗИВ

ЕПИСКОП Лаврентије, који је у недељу био заузет због раније планиране канонске посете манастиру Каона, послао је бившим ђацима благослов за сусретање и позив да, не само за две године, већ кад год зажеле, дођу код њега у госте, "као генарција која је била и остала за памћење". Његовим бившим ученицима подељена је монографија о Лаврентију, објављена поводом пола века његовог владичанског стажа.