Са три године молила је мајку да јој у музичкој школи покаже саксофон и да га носи кући, са четири је имала први наступ на новогодишњем концерту, а са пет и по уписала је први разред саксофона у који се, иначе, уписују деца са једанаест!

Кад је прошле године, са шест, наступала на међународном фестивалу "Даворин Јенко", жири је, у неверици, проверавао да њено годиште није нека грешка. Најмлађи такмичари били су бар четири године старији, а Кристина Васић, дражесна мала девојчица из Параћина, одсвирала је за сјајну другу награду. Прошлог месеца, тек што је напунила седам, на истом музичком догађају "одувала" је све! Освојила је златну медаљу и пехар, одушевила жири, опет убедљиво најмлађа у својој категорији. Са 98 поена од могућих сто постала је лауреат.

МАЛА велика саксофонисткиња Кика каже да не памти кад је први пут узела саксофон у руке. Разумљиво, јер га је слушала још док је била у мамином стомаку, а први пут је "дувала" у велики инструмент док је био већи од ње.

- Кад сам била трудна са Киком, пратила сам саксофонисте који су се припремали за такмичења, а колегинице су ми још тада говориле да ће ми дете сигурно бити саксофониста - прича Милица Пошарац Васић, Кристинина мајка, клавирски сарадник у параћинској Музичкој школи "Миленко Живковић".

Прочитајте још - Кад саксофон "оплете" жагубичко колце

Да је враг однео шалу, схватила је, међутим, кад је трогодишња Кика натерала да из школе кући понесе велики алт саксофон.

- Држала сам тај, за њу огромни инструмент, а она је покушавала да свира. После годину дана убедила нас је да крене на часове па смо купили, њој примерен, мали сопран саксофон, да би могла да дохвати дирке. Са пет и по година пошла је званично у први разред и њен професор одмах је видео да влада сценом и да нема трему. Онда је одлучио да је води на такмичење за које смо програм припремили за месец и по, и то је та прва велика награда на међународном фестивалу "Даворин Јенко" - објашњава нам Кикина мајка хронологију развоја невероватног музичког талента.

САКСОФОН се у музичкој школи учи четири године, а даровита девојчица, која је 2012. годиште, у класи је са децом која су рођена 2008. Због тога је морала да обнови први разред, а мајка се плаши да ће наредну годину бити принуђена да паузира. Уз то, Кристина је кренула у први разред основне, па је уклапање обавеза, посебно у сезони такмичења, права вратоломија. Јер Кика, као и свако дете, мора да има време и да се игра. Уз часове у музичкој два пута недељно, она свакодневно код куће свира најмање сат, јер је саксофон инструмент који захтева континуитет и сталну вежбу.

Живо пратећи разговор док гледа и слуша снимак свог наступа, вансеријски талентована девојчица нам објашњава да од свих ствари на свету највише воли да свира. Музичка јој је школа дража од "обичне", а саксофон од математике.

- Уживам у аплаузима и на наступима баш никад немам трему, а није ми ни напорно јер обожавам свој инструмент.

На питање шта ће бити кад порасте, Кика није имала никакву дилему:

- Бићу најбољи саксофониста!


ОБОЖАВА ДАЛФЕР

Музички узор ове нежне девојчице је Кенди Далфер, холандска саксофонисткиња, једна од најистакнутијих у свету, уз то атрактивног изгледа, која свира највише џез. По физичком изгледу, мала Кристина и јесте минијатурна Кенди.


ШТЕДЕ ЗА КИКИНО ШКОЛОВАЊЕ

Ова музичка породица потпуно је посвећена ћеркином напретку и, како каже отац Бобан, већ штеде да би јој, у будућности, омогућили студије саксофона на најпрестижнијој академији у Бечу. У плану су им и летњи кампови у Европи ради усавршавања код водећих стручњака. А Кикину свирку, осим међународног жирија на такмичењима, чија је миљеница, високо вреднују и познати музички педагози Бунфорд Габор и Бојан Вукелић, као и један од највећих европских експерата за саксофон, Словенац Матјаж Древеншек.