ОВДЕ је живот заиста тежак. Јер осим тога што смо у тотално албанском окружењу и од већих српских средина попут Грачанице и Косовске Митровице удаљени готово стотину километара, немамо никакву заштиту - каже школски педагог из српског дела Ораховца који је са 39 лета овде основао породицу и ту жели да остане, упркос одрицањима која захтева живот у изолацији. - Тешко је када знаш да си ограничен у кретању и говору, а ми тако живимо већ две деценије и, признајем, ту муку све теже подносимо. Зато овде опстају и остају само они најупорнији и најспремнији.

Каже и то да у доњи, албански део града залазе само када баш морају. Иако их обично препознају, комшије Албанци често не желе да им одговоре на српском, нити да их услуже у продавници, а неретко се суочавају и са псовкама...


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - "НОВОСТИ" СА СРБИМА У ВЕЛИКОЈ ХОЧИ И ОРАХОВЦУ: Живимо живот као у затвору

- Ми албански углавном не говоримо, а некада је чак и у њиховим породицама била традиција да говоре на српском - наставља саговорник "Новости" који баш и није вољан да открива идентитет.

Он је супругу Јелену из Зубиног Потока упознао током студија у Косовској Митровици, љубав их је спојила и довела у Ораховац, па данас имају и трогодишњу ћеркицу.

- Овде смо оформили породицу и планирамо да останемо - каже једна друга Јелена, мајка малишана од десет и три године и једног од осам месеци.

Јелена са ћеркицом

И остали ретки саговорници, јер су мештани углавном невољни да говоре за јавност, истичу забринутост због чињенице да се део стихијски сужава на простор око цркве и пречник од неколико стотина метара...

- Колико год да је нама старијима тешко, ми смо навикли на трпљење, а најтеже је деци јер су им мали Албанци, поучени од одраслих, узурпирали игралиште, које им је било једино место за окупљање и игру - вели један средовечан човек, који не крије да највише брине за будућност свог тринаестогодишњег сина.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - "НОВОСТИ" СА СРБИМА НА КиМ: Спавамо на смену, али о одласку не размишљамо


- Осим испред кућа и овде крај школе, више немамо где да изађемо - каже дванаестогодишњи Валентино Матић, док његов вршњак Урош Грковић понавља да их албанска деца често псују и провоцирају.

ЖЕЉЕ ОСИМ школе са педесетак ђака, житељи Ораховца имају још само пошту, амбуланту и неколико продавница, а до најближих српских средина у Метoхији - Гораждевца, Грачанице и Косовске Митровице - одлазе аутомобилима са "косовским таблицама". Недостају им српска штампа и српски мобилни оператери...

Старији човек из дворишта, недалеко од цркве, каже да се одупиру колико могу. Јер, све док их је овде у било ком броју, знаће се да српски Ораховац живи. Дуго памти, па вели како је уверен у то да ће недаће са којима је суочен српски народ на Космету нестати, само треба имати стрпљења...

И, док се од некадашњих 3.500, број Срба у Ораховцу сада свео на око 300, у суседној Великих Хочи око 500 наших сународника живи у својеврсном гету.

- Поред ризика на саобраћајницама и путу којим се долази од села, посебан проблем нам је и недостатак посла, због чега нам млади одлазе из завичаја - истиче представник Срба из овог места Негован Маврић, објашњавајући да овдашњи људи углавном живе од пољоприврде и неких видова примања из Србије.

Једини излазак из куће

Каже и да им, због већег броја старијих мештана, недостаје и лекара, па и медицинских сестара...

И монахе у оближњем манастиру посвећеном Светим врачима Козми и Дамјану нико не штити, па су препуштени сами себи, иако у њиховој светињи помоћ неретко траже и Албанци!


БИВШИ МЕТОХ ХИЛАНДАРА

ВЕЛИКА Хоча припада општини у Ораховцу, због чега су житељи обе средине упућени једни на друге. У овој енклави, која је позната као некадашњи метох Хиландара, са темељима некадаших 13 цркава од којих је "жива" само богомоља посвећена Светом Стефану из 14. века, у центру села - посебну атракцију представља и Дечанска виница из које је некада, по предању, вино посебним цевоводом допремано до одаја цара Душана у Призрену.