ОКО 300 Кикинђана рођених 1984. године, који нису могли да прослави малу матуру онако како је желела 1999. године, јер су на Србију падале НАТО бомбе, одлучила је да се сада окупи. Матурско славље које су пропустили пре 20 година организовали су, иако су неки од њих у иностранству, други у већим градовима, али ђаци из чак 26 одељења те ратне генерације имали су јаку жељу да се поново сретну.

Некада само осмаци, сада и родитељи, али и адвокати, глумци, музичари, економисти, менаџери, конобари, апотекари - изједначили су се на матурском слављу које је, како кажу, било непоновљиво.

Идеја за окупљање потекла је од Зорана Пењина, који је искористио брзину и једноставност друштвених мрежа и других начина комуникације да позове школске другаре да се поново виде.

- Пре 20 година ми смо завршавали основну школу док су се оглашавале сирене. Уместо матурског славља, имали смо журку у учионици, али смо брзо морали да побегнемо кући. Састали смо се између две "музике" са сирене. Ни разред нисмо завршили како је требало. Ми смо генерација која је живела без друштвених мрежа, добро се познајемо, јер смо се дружили непосредно, највише на градском тргу - прича Пењин, задовољан одзивом другара на ово славље.

ПРОЧИТАЈТЕ И: Своју љубав крунисали уз сирене и НАТО бомбе


Окупили су се они први пут и пре десет година, али у знатно мањем броју, па је некако остала жал због прескоченог правог великог славља. Зато је обележавање 20. годишњице мале матуре овог пута било баш како треба. Дошли су и наставници, разредне старешине, није, наравно, изостало ни фотографисање, па ће у приватним фото-албумима сада свако имати и слике са мале матуре.


- Сада је на слављу било и супружника, испричано је много лепих прича, детаља, тако да смо се договорили да се поново састанемо за десет година. Није било лако све обавестити, али смо поделили посао, па је све ишло лакше. Дошли су другари из градских и три сеоске школе, из Накова, Нових Козараца и Иђоша, тако да је било и новог упознавања - причају мали матуранти из ратне 1999. године.