НАПРАВИЛА је круг око планете, а онда су њене мексичке штиклице "залупкале" на београдској калдрми. Једном, па други пут. Када поново закорачи у српску престоницу, Рајо Гузман, популарна списатељица и предавач из Мексика, појавиће се као ауторка књиге о Београду. Наш главни град биће - главни јунак. И биће то прича о љубави, праштању, топлини, историји, тајнама. Исписана на шпанском језику, оживљена из мексичког пера. И душе.

- Пре четири године сам се заљубила у Београд, када је постало неизбежно да заврши у мојој књизи, са много поглавља, измаштаних ликова и насловом за којим још трагам - каже Рајо, рођена у Селаји, у држави Гванахуато. - Када сам први пут, са супругом и ћерком, посетила Србију, семе је било посејано у мени и знала сам да ћу се што пре вратити. Сама. Тада сам се већ осећала као код куће. Јер, то је земља у којој сам наишла на "ожиљке", у којој сам могла да видим вашу верзију историје, у вашем кутку света, и из које сам у сећање понела топлину, пејзаже, поља, замишљене погледе људи.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
УЗ БРАЋУ У ВОЉИ И НЕВОЉИ: Никшићани дали крв у Одељењу трансфузије у Косовској Митровици

Ако је и имала предрасуде о нашем парчету неба и сунца, темперамента и срца, разбила их је. На лицу места. Са првом љубазном речју и широким осмехом случајног пролазника на Теразијама. Само се подсмехнула свим оним причама које је ветар као прашину разносио до Мексика - о Србима као "крволочним људима на Балкану".

- Не, нисам наишла ни на крвожедне, ни на дивљаке. Нити на снајперисте. Осећала сам се безбедно. Ушушкано. Београд који сам упознала је место топлих људи, младих који свирају у неком оркестру, новинара и писаца попут Владимира Арсенијевића са којим сам имала прилику да вечерам. Стигла сам са препорукама из Мексика од мојих пријатеља Сање, Оливе, Гиљерма. Када сам први пут слетела, дочекали су ме Лазаро, Кубанац и џез музичар, и Шпанац Мигел, са адресом у Београду. Било је то у марту и било је хладно за моју тропску мексичку душу. Али одмах сам се угрејала, јер сам осетила да је то град пун живота, са много људи на улицама. Стекла сам предивне пријатеље. Од Данијела сам сазнала како млади овде размишљају. Домаћини су ми отварали врата својих домова и пуштали ме да завирим у њихов простор. Заљубила сам се. У топлину. У укусе и мирисе који ми и сада недостају.

Једна Мексиканка је открила и Дунав и његове поветарце, уличице које се пењу и спуштају, боемски штимунг, уличне музичаре. Чинило јој се да је као код куће, јер се и у Мексику породица окупља око трпезе богате печеним, укусно зачињеним месом. А, она је, каже поносно, "месождер". И српски роштиљ јој је "пао" као пожељна, дневна доза против недостајања завичаја.

Плесала је на улицама Београда, уз узвик пријатног изненађења:

- Хеј, па Срби плешу и певају као Мексиканци: са радошћу и ентузијазмом. И веома су добри плесачи!

И закључила је са осмехом:

- Многи мушкарци у Србији имају те "мачо" примесе од којих мексички мушкарци обично "пате".

Док машта о првом поновном сусрету са Београдом, којем ће даровати књигу, Рајо види себе како пије добру кафу са пријатељима, ужива у Скадарлији, шета се кејом.

- Прижељкујем и да се вратим у једно од најлепших места на свету - хотел "Москву" и поједем њихов препознатљиви десерт. Желела бих да се сретнем са што више Мексиканаца у Србији, који ме подржавају у обликовању моје приче. Да посетим пријатеље у Србији и увече изађем са Кубанцем, да слушамо џез и прошетамо се улицама лепог града. Да купим италијанску одећу у српским радњама и уживам на вашим "плажама" - признаје Мексиканка.

Рајо Гузман са нашом новинарком и Кубанцем Лазаром

БОГАТА БИОГРАФИЈА

РАЈО у Мексику важи за успешну списатељицу и предавача, жену посвећену причама које покупи "успут", а које долазе од стварних људи и завршавају у карактеру измишљених ликова. Између осталих, објавила је веома читане књиге: "Поклони за све прилике", "Ти принцеза, а ја жаба", "Кад тата повреди" и "Жена од пепела и човек који није могао да пише". Појављује се на форумима цивилних и пословних организација у Мексику, САД и Јужној Америци, предаје на теме комуникације и људског развоја. На књижевном такмичењу "Жене које се усуђују да испричају своју причу", добила је посебно признање за аутобиографски текст "У својих пет чула".


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Витештво прштало на Смедеревској тврђави

ОСЕЋАМ СЕ ДОБРОДОШЛОМ

У Београду се, каже Рајо, никада није осећала као странац, иако су њен и српски језик потпуно различити.

- Срби су генерално полиглоте и многи су са мном разговарали на шпанском, што ме је изненадило. Људи које сам упознала учинили су да се осећам добродошлом, никада изгубљеном. Можда сам зато одлучила да радња мог романа буде смештена баш овде. Желим да књига буде спона између две културе и да се људи заинтересују да посете Србију, земљу коју сам научила да волим током свих ових година - каже списатељица.