О ТОМЕ да ли је Волт Дизни успео да заувек промени свет, могло би се много разговарати. Али, Цецилија Беатрис Дијаз Лекић (40) из Буенос Ајреса и Предраг Лекић (34) из Зајечара кажу да им је променио живот. Тачније, један од крузера са именом славног аниматора. Чувени Дизниленд на води, који испловљава из Орланда, кумовао је да Аргентинка и Србин уплове у брачне воде!

После девет година заједничке пловидбе светским морима, мирну луку пронашли су у Београду. Предраг се минулог јануара, два дана по повратку у Србију, запослио у једном престижном београдском ресторану, док Цецилија отад интензивно учи српски како би и она овде пронашла посао. Са искреним, широким осмехом, срдачно су нас дочекали у стану на Миријеву, и са задовољством испричали своју љубавну причу.

- Кад судбина дели карте љубави, препреке не постоје - каже Предраг. - Мој брат Младен је неколико година радио са Цецилијом на том Дизнијевом крузеру, па сам је знао са братових фотографија.

Нашу упадицу да је још тада безецовао Цеци, како је из милоште зове, Предраг категорично демантује:

- Није тачно, али јесте да је Цеци била прва особа коју сам срео када сам, те 2010, ушао на брод. Од тада смо се дружили, а она ме на српском ословљавала "мали брате", јер је знала да ме Младен тако зове. Наредних година смо се дружили, кад год смо могли, јер смо обоје, као хостеса и конобар, имали много посла. Љубав се родила тек 2016, а запросио сам је годину касније.

Предраг и Цеци у свом београдском стану Фото Предраг Милошевић

Свадба, са црквеним и грађанским венчањем, најпре је била у Зајечару 11. 11. 2017. у 11 часова. Међу 200 званица, били су и невестини родитељи Беатрис и Хорхе.

Прочитајте још - ЉУБАВ ШУМАДИНЦА И ВИЈЕТНАМКЕ: Ан постала Анастасија

- Све смо организовали телефоном и преко интернета, уз велику и несебичну помоћ Предраговог другог брата Ненада - прича Цецилија. - Било је весело и много лепо, како то налажу српски обичаји. А, венчање у Буенос Ајресу било је 23. јуна прошле године. Будући да у Аргентини признају и црквене и грађанске бракове склопљене у Србији, код нас смо организовали славље и обичај благосиљања бурми, које је обавио свештеник у нашој катедрали. Присуствовали су Предрагови родитељи, брат и снаја, а било је и још 40 гостију. Весеље је трајало готово цео дан.

На свадбама у Србији и Аргентини, наша саговорница каже да је схватила колико су два народа готово иста, иако удаљена више од 11.500 километара:

- Сличност је невероватна. Имамо исте навике и темперамент, бучни смо, волимо велико друштво кад се на фештама добро једе и пије. И храна нам је иста, осим што Аргентинци једу више јунетине. Заједничко нам је и причање углас, при чему, ипак, свак сваког разуме. И тамо и овде, сви се у све разумеју, а кад се на било ком пољу губи - крив је судија. Хиперинфлацију која је била и тамо и овде, да не помињемо. Но, најлепша спона нам је што је за оба народа породица на првом месту. Зато једва чекамо да се остваримо као родитељи. То нам је, сада, најважније.

Уочили су Цецилија и Предраг и врлине и мане народа са којим су се ородили.

Прочитајте још - АМЕРИКАНАЦ ПРЕШАО У ПРАВОСЛАВЉЕ И ЗАВОЛЕО СРБИЈУ: Џон хоће на Видовдан да дође на Газиместан

- Србију волим јер је много сигурнија од Аргентине, где има много уличног криминала - каже Цецилија. - Срби су заиста отворен, топао народ, али понекад су лењи. За ова четири месеца у Београду, примећујем да не воле да се крећу, да шетају. Пре ће се гурати у препуном аутобусу или чекати наредни на станици, него препешачити три станице.

Предраг каже да се Србин и Аргентинац после пет минута већ "познају 100 година", не крије ни да га је Буенос Ајрес лепотом освојио, али је улични криминал за њега био велико изненађење:

- Сви носе ранчеве испред себе, а на зградама су решетке на свим прозорима све до трећег спрата. Кретање улицама захтева велики опрез, али лепоту аргентинске престонице ништа не може да засени.

ОБИШЛИ СВЕТ

-МНОГО смо путовали и обишли цео свет - каже Цецилија. - Од свега што смо видели мени су се највише допале САД, а Предрагу Чикаго, долина Напа у Калифорнији и плаже Бахама за које тврди да су најлепше на свету. Но, било је и страшних призора, попут онога који смо видели на Светом Мартину 2017. после урагана "Ирма". Призор је био страшан, све је било уништено, многе плаже више не постоје. Требаће им много година да се опораве.

ВРЕМЕ ЈЕ ЗА ДЕЦУ

- НА броду смо радили до децембра прошле године, а онда смо схватили да нам је доста крузера, паковања и распакивања кофера, и да је време за децу и породицу - прича Предраг. - Сада нам је потребна мирна лука. Дилема је била да ли да живимо у Србији или у Аргентини. Превагнула је Србија, јер је у Европи, много се боље зарађује и живи.