КАДА се једаред Марко Краљевић нашао крај Бегеја, ту је застао с друштвом да одахне. Oд блата су истресли своје опанке и тако је "Итебеј лепи настао на седам брегова и бијо је још већи кад га обавије седам снегова"... Када се рима "развеже" у прозу, тако је отприлике песник рођен у оближњој Међи, Душан Милићев, описао само једну епизоду, од многих занимљивости о Српском Итебеју.

Прочитајте још: Војвођанске приче: Усред града башта и трпеза из каменог доба

А, историја је пребогата. Јер најстарије село у Банату настало је 1219. године, у време када је Српска православна црква стекла аутокефалност. Ово село удаљено од Зрењанина тек четрдесетак километара, ових дана слави осам векова постојања. Те 1219. године Српски Итебеј заправо је био манастир бенедиктински и звао се Витубу, па се током времена "в" изгубило, а даљим променама изговора дошло се до речи Итебеи, помиње др Самуел Боровски у својој књизи из 1911. године, а први документ о постојању села чува се у Државном историјском архиву у Будимпешти. У њему се наводи да је поседе око села 1276. купила породица Чанад, која је касније променила презиме по селу у - Итебејски. Према другој верзији, село је добило име у доба цара Трајана, који је као ратник за време римске владавине у Панонији градио утврђења која су се звала "итери" (дан хода), док се увала звала беј.

Прочитајте још: Војвођанске приче: Ћуприје којих више нема, на потоку који не постоји

У летопису Темишварске епархије помиње се да је Велики Бечкерек имао 7.912 душа, а Итебеј 3.690 становника и био је важно геостратешко место на средокраћи пута од Темишвара до Великог Бечкерека и Велике Кикинде и Вршца, а када је завршена регулација Бегејског канала, постао је важно пристаниште, па су мештани имали и те како користи од успостављања воденог саобраћаја од Темишвара према западу.


У њему су боравили и познати путописци, попут Тубеа, Гризелинија, Евлије Челебије. Доситеј Обрадовић боравио је у Цркви Светог Саве, Ђура Јакшић и Јован Јовановић Змај свраћали су на чувени вашар, а Милош Црњански, који је и сам по деди Итебејац, оставио је бројне записе о свом боравку у селу у којем његови рођаци и данас имају породичну кућу.

Православна црква Светог Саве / Фото Б. Грујић

Тако је остало забележено како је још као млад, Црњански обожавао да сврати код родбине у Српски Итебеј и одмах би, кад с пута стигне, улетео у собу и скочио на кревет покривен банатском дуњом. Стрина би се одмах за главу хватала, јер је под дуњом било најмање 50 свежих јаја која су тако чувала свежину. Унцут и шаљивџија, Црњански је знао да су јаја под дуњом, али није марио што ће родбини нанети штету... Једном се тако бацио право с врата на дуњу и упао у ванглу пуну теста за крофне, које је стрина "укрила" да боље нарасте, како се по банатски каже...

За својих осам векова, Српски Итебеј претурио је преко главе, како то Лале кажу, многе буне и ратове, тероре и зулумћаре, али упркос свим недаћама, задржао типично равничарску, питому нарав и паорски дух добрих домаћина који пре свега поштују породицу, редовно иду у цркву и помажу једни другима.

Међу најстаријим мештанима су баба Соса Јањић, која има близу стотину лета, и дугогодишњи црквени појац деведестједногодишњи Слободан Раицки Енцлика. Они памте много догодовштина и уметника који су походили село. Једна од анегдота је о чувеној редитељки Соји Јовановић, која је овде 1977. на аутентичним блатњавим сокацима снимала ТВ серију "Осма офанзива". Улогу чобанина, што је, у ствари, био и у приватном животу, наменила је мештанину Душану Меринкову Бебушу, а са њим су "глумиле" и његове овце, пулини и магарац. За све њих духовити Бебуш затражио је хонорар. Соја је, наравно, "погинула" од смеха, исплатила уредно Бебушу хонорар, са којим је он касније саградио лепу кућу.

Литургија у Храму Светог Саве у Српском Итебеју


Итебејски парох, отац Сава Мајсторовић, враћа ипак нашу причу на дане садашње и прославу 800 година насеља, која је почела светосавским свечаностима и духовном академијом 9. маја.

- Дан касније, када се обележава Спаљивање моштију Св. Саве, одржаћемо литургију у сеоском храму. Ова година протиче у обележавању за нас веома значајних и осталих јубилеја - 250 година од изградње Храма Светог Саве (изградња почела 1765, а завршена 1769. године), када је и храмовна слава, затим 150 година од оснивања библиотеке, која датира још из 1869. године, скоро три века постојања ОШ "Милош Црњански", затим век постојања Занатско-трговачке школе, а Српски Итебеј је једно од ретких села које је имало и средњу школу - приповеда итебејски парох, отац Сава.

Црквено певачко друштво (1969.)


Итебејци су веома поносни и на чињеницу да је сеоска црква помогла у сеоби Матице српске у Нови Сад, а истичу и Српску књижевну задругу, која је овде основана 1892. године, КУД "Зора" и Певачко друштво из 1891. године. Мало је познато да је све до 1959. средиште општине било баш у Српском Итебеју, који је и озбиљно налазиште нафте и гаса.

- Прва експлоатација почела је још 1970. године, када је изграђена сабирна станица - подсећа Војислав Мркшић, добротвор цркве и први човек "Мркшићевих салаша", задруге која запошљава више од 350 мештана Српског Итебеја.

Српски Итебеј сликан из ваздуха / Фото Приватна архива


ГИДРА "ОСВАНУО" У ЗАТВОРУ ПОПУЛАРНИ глумац Драгомир Бојанић Гидра снимао је филм у околини Српског Итебеја и задесио се у локалној кафани "Бољи живот". Боем и мераклија, какав је био, Гидра је потегао коју више и са мештанима ушао у "дебелу политику", рекавши неколико речи против Тита. Сутрадан, уместо на снимању, "освануо" је иза решетака, јер га је, наводно, неко оцинкарио код власти, па је морао да објашњава и извињава се, рекавши да није тако мислио, да га нису добро разумели...

НЕМА ПОРОДИЦЕ БЕЗ НАДИМКА

Уз Мркшиће, Радиће, Јосиће, Шувачке, Ракиће, све остале породице у Српском Итебеју, уз презиме имају и надимак... Познати су Гужвини, Чичкови, Споришеви, Фућини, Њакини, Шуљанови, Буџини, Дилберови, Бачикини, Козини, Шешини, Багерови, Токини, Клицаћови, Свињарови, Ћирини, Вртогузи, Кентрини, Кракини, Вивкови, Ћелини, Моњоши, Бељини, Пуљике, Ћисини, Жарини, Њоржини, Дућини, Барунцови, Агини, Ћуркови, Гулани, Тршини, Лудајини... и тако све до 500 надимака колико их у Српском Итебеју има.


ИТЕБЕЈСКА ШЉИВКА

ПУТОПИСАЦ Таубе, фасциниран ракијом од шљива коју је пио у Итебеју, записао је: "Од шљива се на све стране сретају читаве шуме..." И све је рекао. Јер, ко је пробао шљивовицу из Итебеја, зна о чему се ради, а ко није - мора да је проба.