БАР седам хиљада примерака "Новости" Живорад Тришић из Лозовика прочитао је од корица до корица, од насловне до последње стране. Свакога дана, и данас у својој 92. години, деда Живко прочита све текстове, и то без наочара. "Радно време" за читање омиљеног листа, времешном старцу почиње у 8 и траје до 14 часова. Ако му преостане нека страна, наставља после поподневне дремке. "Канцеларија" за читање му је синовљева кројачка радња у Лозовику.

- Устанем у шест, купим новине, бацим поглед на наслове, па на шивење. Деда све време док шијем, седи на столици и чита "Новости". Од прве до последње стране. И тако већ 20 година - каже син Славко Тришић, сеоски кројач већ 47 година.

Живко смехом потврђује синовљеве речи. Научен да је реч светиња, али хоће и да докаже. Чита течно наглас без наочара. Поштен сељак, да увери госте да код њега нема лажи и преваре.

- Читам од листа до листа. Сваки дан. Док не завршим, не остављам - каже старина.

Снаха потврђује да Живко никада наочаре није ставио.

- То је генетика. И мајка му је имала одличан вид. Ма, деда је жешћи него омладинац

- говори снаха Мирослава.

Кротак и ведар, као да његово постигнуће већ нису позне године и дух млађи од њега, показује и како вози трактор. Јесенас је и орао, да припомогне сину.

И старији и млађи Тришић су пензионери. Живко већ 27 година прима пољопривредну пензију, а Славко, коме је 68 година, има пензијски стаж шест година.

ПРОЧИТАЈТЕ И: "Новости" читају и млади и стари

Осим очију, Живка и сећање служи. Присећа се свих својих важних година и датума. Када се вратио из мобилизације, када се оженио Верицом. Обоје са 21 годином, обоје рођени исте, 1927. године. Она у августу, он у новембру. Исти хлеб, срећу и тугу делили су 67 година, док се Верица, пре четири године, није упокојила.

Славко Тришић у кројачкој радњи


Да илуструје сећања, одлази у кућу по урамљене успомене - фотографију са венчања коју држи нежно у наручју док причамо о тешких девет деценија које је оставио за собом.

Прича како је од њиве живео и отхранио двоје деце. Кад га питате за звање, у шали каже - пољопривредни мученик од рођења.

- Од малих ногу сам у њиви. Зими, лети, ноћу, дању. Беда била, и тешка мука. Копај, ори, храни свиње, краве. Продај стоку, па наново. Не чува се за леба, враћају се дугови... - прича.

Деда Живко у трактору


До пре неколико година је орао, прскао, возио бицикл по више километара до њиве. Сада, здрав и у старачкој снази, време проводи у кројачкој радњи свог сина.

- Ништа ми не смета. До 2000. сам пио само ракију, а од тада само лекове. Али, болестан нисам - вели крепки старац.

Деда Живко са сликом са венчања са Верицом, с којом је проживео 67 година


Каже, за његов рођендан, увек пуна кућа. Тако му припало. Рођен је на дан Светог архангела Михаила, кога фамилија слави.

Живко је најстарија мушка глава у Лозовику. Старија од њега је само његова сестра од тетке, којој је 95. година.

КИНЕЗИ НЕ ШИЈУ СВЕШТЕНИЧКЕ МАНТИЈЕ

ДЕДА Живков син Славко кројачку радњу отворио је 1972. године. Шио је одела, женске комплете, а сада шије мантије за свештенике.

- Сада све има код Кинеза, једино се још нису досетили да продају мантије за попове. Е, ту ја наступам. А и конкурентан сам са ценом - дупло јефтинији. Када би понуду "окачио" на интернет, не бих могао да се одбраним. Али, немам више ни ја снаге, доста је било - прича Славко.