ПУЛИЦЕРОВА награда ми прија, и жао ми је што је нисам добио раније, када сам био у финалу с неким другим фотографијама. Али ово признање неће променити ништа у мом животу и начину рада. Увек ми је следећи задатак најважнији, фокусиран сам на то како ћу да урадим нове слике, јер је за мене награда свака објављена фотографија.

Овако, за "Новости", говори Горан Томашевић, фото-репортер агенције Ројтерс, који је добитник овогодишње Пулицерове награде.

Овај рођени Београђанин, који тренутно живи у Истанбулу, награђен је за "живописну и запањујућу визуелну причу о важности, очају и тузи миграната док су путовали у САД из Централне и Јужне Америке". Он је једини Србин који је добио ово признање.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
СРБИНУ ПРЕСТИЖНА НАГРАДА: Горан Томашевић међу фотографима који су добили Пулицера

Два пута се Горан Томашевић враћао на тло Латинске Америке како би кроз објектив приказао тамошње друштво, где дрога води главну реч. У јуну прошле године први пут је отишао у Мексико и Хондурас, где је, сећа се, убеђивао криминалце да пристану на фотографисање, што није било нимало лако. Међутим, није био задовољан радом, па се у августу вратио.

- Награђену фотографију направио сам летос у граду Сан Педро Сула у Хондурасу, после обрачуна двеју ривалских банди које ратују због територије за продају кокаина - каже Томашевић. - Дошао сам на увиђај, полиција је већ била присутна. Почео сам да фотографишем, и у једном тренутку тај петао је прошао испред објектива и испред убијеног момка. Тамо су убиства свакодневна, и онај ко тамо није био и не зна колико је опасно.

Награђена фотографија / Фото Г. Томашевић


Нагледао се Томашевић језивих сцена, не само у Латинској Америци, већ у Авганистану, Сирији, Ираку... Сведочио је историјским догађајима - револуцији у Египту и Либији, изборима и референдуму о независности Јужног Судана, председничким изборима у Конгу и Пакистану, земљотресу у Кашмиру, Олимпијским играма у Сиднеју 2000. године и Светском првенству у фудбалу 2006. године у Немачкој. Али не крије да му је најтеже пало да фотографише бомбардовање Србије у НАТО агресији 1999. године. Тада је као једини фото-репортер стране агенције у Србији бележио патњу нашег народа на Косову.

- Фотографисање НАТО бомбардовања на Косову је свакако један од најтежих задатака које сам икада радио - сећа се наш саговорник. - Успомене су болне, све што сам сликао после тога било је некако лакше, јер није било у мојој земљи. Био сам у Приштини, и не можете да замислите чега сам се све нагледао. Објективом сам бележио свакакве несреће у свету, и иако је зло тешко мерити, трагедија нашег народа ипак ми је била најтежа.


Авганистан / Фото Г. Томашевић / Ројтерс


У Београд, град у којем је рођен и одрастао, Горан често дође. Овде има много пријатеља и породицу. Обиђе мајку, сестру...

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Изложба фотографија: Ратне "лекције 91." из фото-објектива

- Долазим често у српску престоницу, посетим мајку која има 83 године и још увек се одлично држи, и даље је шеф - са осмехом каже добитник "Пулицера". - Обиђем очев гроб, а са мајком боравим у викендици мојих родитеља у околини Обреновца.


Ирак / Фото Г. Томашевић / Ројтерс


СТРАВИЧНЕ СЦЕНЕ

КРИМИНАЛНЕ групе у Латинској Америци контролишу готово цело друштво, препричава нам Томашевић. Осим што се свакодневно убијају на улици, где се крв види често колико и вода, погодили су га и призори трудних девојчица од 13 до 14 година.