СТРАХ од средњовековне тврђаве зване Јеринин град завладао је у Словцу, лајковачком селу крај пута за Ваљево. Брдо са остацима тврђаве поткопано је каменоломом и огромне стене прете да се заједно са зидинама обруше на друм.

Тек кад је баштини и саобраћајници запретила опасност, почело је да се озбиљно мисли о истраживању овог локалитета. Археолози, који су га у протеклих пола века накратко обилазили, у рушевинама града су препознавали трагове Рима, Византије и средњовековне Србије.

- Тврђава у Словцу, коју народ назива Јеринин град, није била град у коме се стално живело, већ војно утврђење, прибежиште у случају опасности. Испод њега, у непосредној близини је Маркова црква, једини средњовековни храм очуван у изворном облику у целом ваљевском крају. Вероватно је реч о задужбини неког овдашњег властелина, коме је припадао и град - каже археолог Радивоје Арсић из Завода за заштиту споменика културе у Ваљеву.

ОВА институција је тек пре неколико година добила прва средства за скромна истраживања тврђаве у Словцу.

Прочитајте још: "Јеринин град" опет оживео

- Утврђење у основи има изглед неправилног четвороугла димензија 70 метара пута 60 метара, с масивним зидовима дебљине и до три и по метра. У шуту су до висине од четири метра очувани остаци четири куле. Главна градска капија ширине седам метара налазила се на западној страни и штитиле су је две куле. Пронашли смо веома танак културни слој, и само даља истраживања могу да дају одговор зашто их нема. У неким деловима тврђава чак изгледа као да је напуштена током градње. Недостатак налаза може да буде и последица вековног прекопавања, али не само у потрази за митским благом. Из тврђаве је одношен и сав лепо отесан камен као грађевински материјал - причао нам је Арсић док смо газили по дебелом слоју шута од обрушених зидова тврђаве.

Упозорио ме је да будем врло пажљив док сам се пео на источне и јужне бедеме града, јер је литица под њима поткопана и зидине леже на тераси изнад понора. Нерационалном експлоатацијом камена је направљена нестабилна вертикална литица висока стотинак метара, на шта су још пре неколико година указали стручњаци Рударско-геолошког факултета. Тад су упозорили на то да ће ерозија неизбежно довести до одроњавања, и сада је та прогноза почела да се остварује, иако се више не копа камен испод града.

Поткопано брдо под тврђавом


- Садашњи власник мајдана је затекао овакво стање и сам је дошао да затражи савет шта да ради и да понуди помоћ за истраживање, док још имамо шта да истражујемо. Тврђава у Словцу је метафора нашег односа према културном наслеђу. Сетимо га се тек кад дође на ивицу пропасти - каже Арсић.

ОЗБИЉНИХ археолошких истраживања до сад није било, иако је локалитет дословно поред пута, на 16 километара од Ваљева и 70 километара од Београда. За локалитет о коме је још средином 19. века писао Феликс Каниц још се користи народно име Јеринин град, које носи још више од 130 рушевина у Србији и које нема утемељење у стварности.

Прочитајте још: Без муке на снежни Јеринин град

Остао је незапажен чак и изузетан научни рад историчарке и палеографа др Гордане Томовић, која је анализом средњовековних српских и угарских докуманта решила загонетку тврђаве у Словцу. Она је открила да су овај град и утврђења Бела Стена и Дебречен, или Доброчин, у 14. веку припадали српском властелину Детошу.

Тврђава у Словцу у документима из 1392. назива се "каструм Непричава" и страдала је у потоњим ратовима.

Маркова црква


- Између 1392. и 1426. Непричава и Дебречен (Доброчин) били су, по свој прилици, разрушени у сукобима са Угрима и Турцима. На месту оба разорена града појављују се тргови. Ваљево, под Дебреченом (или Доброчином), крајем 14. века, а трг Непричава почетком 15. века, у близини рушевина Јерининог града - наводи др Гордана Томовић.

У данашњем селу Непричава, на узвишеној колубарској тераси два километра низводно од Словца, у њивама се и данас изоравају комади средњовековне керамике.

Остаци зида


ЗАНЕМАРЕНО НАСЛЕЂЕ

Тврђава у Словцу је саграђена крај важног античког и средњовековног пута. Њу је обишао тридесетих година 19. века Јоаким Вујић, коме је кнез Милош поверио да попише српске старине. Половином истог столећа град је обишао Каниц. Словац је посетио 1875. академик Милан Ђ. Милићевић и забележио да на брду Оштрик с друге стране Колубаре постоје темељи још једне куле. Ова два утврђења су контролисала цео простор од Ваљева до ушћа Љига у Колубару и путеве ка Посавини и Београду. Њих је користио и пренемањићки кнез Часлав, ширећи Србију до Саве. Пут крај тврђаве у Словцу водио је право у Дебрц на Сави, где се налазио двор краља Драгутина, забележио је крајем 19. века Љубомир Павловић из Српског географског друштва, док се овај друм још видео и користио.