ПИСАЦ прича за децу и одрасле, аутор и коаутор бројних обавезних и необавезних уџбеника, педагошки саветник... само су делић богатог стваралаштва за минулих 25 година рада Миланке Берковић (48), професора разредне наставе у ОШ "Филип Вишњић" у Београду. Опусу својих дела лане је додала још једно - написала је либрето за оперу "Седра" премијерно изведену у децембру у "Коларцу". Неки критичари назвали су ову оперу "делом од националног значаја".

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Живот Срба из Книнске Крајине у новом завичају: Лече ране прогона уз унуке

Текстуални предложак за "Седру", Берковићева није писала на основу постојећих књижевних дела, као што то чине либретисти или композитори. Њен либрето је дошао из душе, из записа који носи у генима, из страдања који је са својим народом и сама доживела. У пет слика сложила је вековне патње Срба од Косовског боја до данас.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Живот Срба из Книнске Крајине у новом завичају: Лече ране прогона уз унуке

- "Седра" је историјско-музички приказ прогона мог народа - каже Берковићева. - Прати вековно страдање и нестанак Срба, посебно из Крајине. Приказује догађаје од времена турске владавине, преко прве Велике сеобе Срба, Првог и Другог светског рата и Јасеновца, до краја прошлог века и прогона после којег земља Крајишника остаје готово без њих. Опера почиње легендом о Србима граничарима и вили, а завршава се, и поред свих страдања и патњи, чврстом вером у повратак њихових потомака на огњишта прадедова.

УЧЕСНИЦИ ПРОЈЕКАТ опере "Седра" одобрило је и Министарство културе половином прошле године. Композитор је Мирољуб Аранђеловић Расински, а солисти су оперски уметници Тања Андријић, Наташа Јовић Тривић, Вања Бисерчић и Вук Зекић. Њих прате оркестар "Београдски симфоничари" и камерни хор "Београдски вокални ансамбл". У опери је коришћен и документарни материјал Југословенске кинотеке, а наратори су глумци Небојша Дугалић и Борис Пинговић.

Написати либрето, по речима наше саговорнице, био је велики изазов. Захтевао је много стрпљења и вештине да се историјске чињенице проткане истинитим причама преточе у пет слика либрета.

- Није било лако - прича Берковићева. - Много је било историјских чињеница, требало је наћи начина да се ниједна важна не прескочи. Иако сам мислила да ће ми бити најлакша, јер сам и сама била део колоне Крајишника, пета слика, која се односи на "Олују" 1995. била ми је, заправо, најтежа. Но, имала сам жељу да све буде што веродостојније, а када се тако ради онда се препреке лакше превазилазе.

Идеја за оперу "Седра", по речима наше саговорнице, потекла је од др Владе Батножића, директора Завода за здравствену заштиту радника "Железнице Србије" у Београду, а одмах ју је подржала и мр Тања Андријић, оперска уметница као и хор "Краљица Марија".

- После премијере 17. децембра у Великој дворани Коларчеве задужбине, изведена је у Синагоги у Новом Саду и у Културном центру "Бански двор" у Бањалуци - каже Берковићева. - "Седру" ће ускоро видети и публика у Темишвару. Потом следе гостовања у Бечу и Француској.

Фото М. Величковић

КАМЕН ЧИСТОТЕ

СЕДРА, бигар или сига је стена која настаје око хладних извора, а препознатљива је по томе што је шупљикава. Врло је постојана и у грађевинарству се користи још од римског доба.

- У алегоријском значењу у опери, седра представља камен овоземаљске чистоте - каже Миланка Берковић. - Његова бистрина и чистота су брана између земаљског и вечности за невине душе које траже мир за себе и своје најмилије. Седра чисти душе напаћене и изгубљене у вихору ратова, прогона и страдања, учвршћује веру и мир.