ИЗГРАДЊА троцркве посвећене Светоме Сави, у манастиру Ћелије, код Ваљева, при самом је крају. Тиме се испуњава тестамент Светог оца Јустина Поповића, да приход од његових дела буде намењен подизању таквог храма у овој богомољи где је провео године, запамћен као изузетан духовник, мислилац, сјајан професор Богословског факултета и плодан писац.

Троцрква је, како објашњава протођакон Љубомир Ранковић, велики поштовалац имена и дела светог оца Јустина, познатијег као Ава Ћелијски, са три олтара, урађена према пројекту чувеног архитекте Пеђе Ристића.

МЕЂУ фрескама, монахиње ове светиње, предвођене игуманијом Гликеријом, сетиле су се и недавно канонизованог Светог Стефана Троношког, некадашњег старешине манастира Троноша, код Лознице, који је пострадао од Турака када је ишао да измоли помоћ да се прехрани српски живаљ у Јадру и Рађевини.

Очекује се да ће мошти оца Јустина, које су сада у старој манастирској цркви, бити премештене у нову.

Прочитајте још: Градац изронио из легенде

МАДА су монахиње времешне и малобројне, успевају да све држе у најбољем реду, као да су у најбољих годинама за рад. Мир, ред, побожна тишина, обележавају посетиоцу боравак у овој светињи удаљеној десетак километара од Ваљева и три и по километра од чувеног села, родног места још једног српског и православног горостаса, светог владике Николаја Велимировића.

Жеља оца Јустина испуњава се уз свесрдан труд игуманије Гликерије, вредне и упорне да све замишљено оствари на најбољи начин, и уз благослов и несебично залагање епископа ваљевског Милутина, који није само овдашњи архијереј, већ у сваком смислу чедо овог лепог краја и краја побожних људи, који су своју веру и богомоље чували и обнављали и кад је то било најтеже.

СВЕТАЦ ЗА ЖИВОТА

- ОТАЦ Јустин је за мене био свети отац и за живота, човек који је о свему водио рачуна, па и о томе да иза њега, од његовог рада, труда и знања, буде подигнуто овако лепо "парче неба на земљи", како је називао цркве - каже архимандрит Лазар Кршић, духовник манастира Тавна код Бијељине, у Републици Српској. - Увек се радујем оваквим подухватима, јер сам сигуран да нашу духовност и културу нико никад и ничим не може да омеђи, да раздвоји.