МАЛО Сомбораца зна да је њихов суграђанин Николај Шимић написао прву логику на српском књижевном језику Срба с почетка 19. века - славеносрпском (славјаносебском), још давне 1808. године. Рођен је у Сомбору 1766. године, а његов отац Михаило био је трговац платном. Према речима Милана Степановића, овдашњег хроничара, Николај је после завршене славеносербске основне школе, похађао овдашњу Граматикалну школу, а завршио је и учитељски течај у Мразовићевој Норми.

- Шимић је завршио гимназију у Сегедину, а течајеве филозофије (логике и физике) и права похађао је у Пешти, где је положио и адвокатски испит. Неко време по завршетку школовања (око 1792), радио је у сомборском Магистрату, а последњих година 18. века, у време ратова са Наполеоном, као убеђени русофил, ступио је у руску војску и добио официрски чин.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Војвођанске приче: Цвет који вечно сузи

- После повратка у Сомбор, Николај је 1801. године положио адвокатску заклетву и почео је да се бави адвокатуром, а годину дана касније оженио се, кум на венчању био му је Аврам Мразовић, српски просветитељ, педагог, књижевник и преводилац. Убрзо је Шимић (1803) изабран за сенатора слободног и краљевског града Сомбора, потом и за градског капетана. Од 1808. постављен је на место управника Српске народне основне школе у Сомбору - говори за Приче из Војводине хроничар Степановић.

Као присталица народног просвећивања, Николај је проширио мрежу основних школа и на салашка насеља у околини Сомбора. Говорио је латински, немачки, мађарски, руски и француски језик и био један од најобразованијих Сомбораца свог времена.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Војвођанске приче: Од ректора до тајног агента


У Будиму је 1808. и 1809. године штампан, у два тома, Шимићев приручник из логике, у коме је писац потписан као ”венгерских права адвокат и слободнаго и краљевског града Сомбора сенатор”. Тиме је Шимић постао један од пионира у успостављању наше савремене филозофије и филозофске терминологије. Прва логика на српском језику штампана је на 133 странице, са једним прилогом и портретом писца начињеним у бакрорезу (и са предговором написаним у Сомбору, 2. јануара 1808. године), а друга (названа “Логика употребителнаја”) на 143 странице и садржавала је списак од скоро 500 претплатника, међу којима је било и 19 Сомбораца.

Насловна страна Шимићеве “Логике”

По казивању историчара и хроничара Степановића, иако Шимић није назначио изворе, анализа др Андрије Стојковића указала је да Шимићева “Логика” представља слободно тумачење дела Institutiones philosophae rationalis methodo Njolfii conscriptae, немачког филозофа и директора гимназије у Герлицу Фридриха Кристијана Баумајстера (1709-1785), изворно објављеног 1735. (у руском преводу Александра Павлова из 1760).

Шимић је своја тумачења Баумајстерове књиге осавременио и обогатио примерима из српске националне историје и савременог живота и на основу њих утврђивао поједина начела.

Завршна страна приручника


Филозофска терминологија којом се служио пренета је, углавном, из руског извора и мада није била потпуно изворно дело, ова књига представљала је први српски уџбеник и систематизовани приручник логике. Године 1813. Шимић се налазио међу 12 особа које је златном медаљом одликовао аустријски цар Франц Први за заслуге при устројавању православних препарандија.

Главни школски надзорник у Сомбору Шимић је био 1816. године. Када је од 1819. управљање сомборском Препарандијом било поверено Савету школе, један од четворице чланова Савета из реда сомборског грађанства био је и Николај Шимић.

Панорама града Сомбора 1809. године Фото Приватна архива

ОБЈАВИО ЈОШ ШЕСТ КЊИГА

ШИМИЋ је осим “Логике” објавио још шест књига и књижица. У Сомбору је 1814. прикупљао претплатнике на тек покренут лист Димитрија Давидовића “Новине сербске”. Деценијама је био на положају градског школског надзорника и управитеља, а умро је у Сомбору, у јануару 1848, у 82. години, казује нам хроничар Степановић.