Мештане села Михајловац, код Смедерева, недавно је изненадило када су на Дунаву угледали пеликана,а како објашњавају стручњаци реч је о кудравом неситу, највећој врсти пеликана на планети, чије присуство није типично за наше крајеве.


"Када једна таква птица посети неки део наше земље свакако је сензација. Нешто што је још занимљивије јесте број јединки који се појавио, а говоримо о 26 јединки кудравих несита. Битно је да наша јавност зна да се не ради о првом виђењу врсте у Србији после 100 година, како се писало у медијима, јер је у последњих 20 година кудрави несит виђен више пута", рекао је за Тањуг Слободана Кнежевића из Друштва за заштиту и проучавање птица.

Каже да је појава кудравог несита последњи пут забележена 2013. године на Дунаву код Великог Градишта, када је уочена један примерак.

Кудрави несит се у 19. веку гнездио на подручју Србије, али су припадници ове врсте временом ишчезли са наших простора, те се данас, наводи Кнежевић, могу видети јединке које током зиме лутају у потрази за храном.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Зоо врт: Стижу пингвини, пеликан и фоке


Пораст броја птица који је примећен у односу на 2013. годину, каже Кнежевић, улива наду да ће се можда у будућности неке јединке гнездити на обалама наших река.

"Тако крупној птици, потребна су велика водена пространства за гнеждење и где има довољно хране. Међутим, оно што видимо као проблем у нашој земљи за гнеждење пеликана јесте да су велика водена подручја, као што су рибњаци у Војводини, приватна, те пеликани који се хране рибом не би дошли на та места", објашњава Кнежевић.


Слободан Кнежевић,фото Танјуг

Додаје да су предуслов за гнеждење пеликана подручја где се не лови и где не би били протеривани, зато што они живе у колонијама и бирају проверене локације на којима нису узнемиравани.

Пеликани представљају угрожену врсту птица, наводи Кнежевић и истиче да се на Балкану гнезди свега стотинак јединки, а њихова гнездилишта на Балкану су делта Дунава у Бугарској и Скадарско језеро у Црној Гори.


фото Танјуг

Процењује се да ће кудрави несит "красити" обале наших река још недељу до две дана, када ће се, каже Кнежевцих, упутити ка својим традиционалим гнездилиштима.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Скадарско језеро добило још 50 пеликана

Међутим, кудрави несит није једина угрожена врста нетипична за наше крајеве која је у последњих неколико година посетила наше реке.

Кнежевић је навео су ретке птице које су пливале Дунавом и баршунасти турпан, патка ледењарка - шарена патка која настањује Сибир, а која је виђена и ове године, затим, црни орао, као и мали лабуд.


фото Танјуг

"Није реч о врсти лабуд грбац кога можемо видети у Земуну или на Дорћолском кеју већ о посебној врсти која је такође ове године посетила Дунав у до сада највећем броју - 44 јединке", указао је Кнежевић.

Зашто птице све више гравитирају ван својих традиционалних станишта, Кнежевић каже да је то због тога што је много птица угрожено, а да је пре свега главни угрожавајући фактор нестајање њихових станишта, наоричито водених која се исушују.

Међутим, истиче Кнежевић, сигурно је да утицај имају и климатске промене, те ће даља истраживања показати да ли су управо климатске промене главни фактор што ћемо све чешће на Дунаву виђати кудравог несита, патку ледењарку или мале лабудове.