ОДАВНО је познато да је рударски посао један од најтежих, а"хлеб са седам кора" последњих дана посебно се тешко зарађује на северу Космета. Тек свануло јутро, исред окна рудника "Црнац", у месту Гњеждане код Лепосавића, тридесетак копача оловно-цинкове руде додатно раздањује рударским лампама. Уз потребан алат, комад хлеба и доручак, рудари "Трепче север" у утробу косметске земље уносе и велику зебњу да већ наредних дана могу остати без радних места, плата, егзистенције... И све то само зато што комшије Албанци и њихови лидери тако желе.

Неизвесност шта ће донети нови дани и какви ће бити потези албанских политичара у Приштини, видљива је, како на лицима оних млађих радника, тако и прекаљених копача који чекају заслужену пензију.

- Живим са супругом и двоје деце у Лепосавићу, и веома сам забринут због последњих дешавања у вези са нашим комбинатом. Од рударске плате школујем студента и средњошколца и, ако бисмо, не дај боже, остали без овог извора финансирања, егзистенција моје породице би озбиљно била угрожена - каже, за "Новости", четрдесетогодишњи Никола Јовановић.

Породица његовог старијег колеге Љубинка Васића осетила је, пре двадесетак година, "милост" Албанаца када су их, заједно са другим Србима,протерали из Пантине код Вучитрна.

- Не плашим се да би силом могли да нам отму и да нас отерају одавде, јер сам сигуран да смо спремни да се одбранимо. Нажалост, имају механизме којима могу и из Приштине да нас блокирају и оставе без посла - каже Васић.

ПРОЧИТАЈТЕ И: Отимају "Трепчу" да би отерали Србе са Косова

Усвајање статута о "Трепчи", за који су прошле недеље 84 народна трибуна у тзв. Скупштини Косова дигла руку, а који има циљ да оно што је одвајкада било српска имовина постане албанска бабовина, плаши и мајстора Драгана Аксентијевића из Сочанице.


Флотација у Лепосавићу


- Ово је подручје које је познато по рудном богатству, и зато смо ми нашу судбину везали за овај рудник. Плата коју овде примам и која је редовна, једини је приход моје породице, па са разлогом страхујемо шта ће се десити у будућности са нама - говори Аксентијевић.


Невенка Вукчевић за командним пултом у Флотацији у Лепосавићу


После мање од два сата, композиција вагона пуна руде пристиже на истовар, одакле се, даље, камионима одвози до Флотације у Лепосавићу. И у овом погону, руководилац производње Невенка Вукчевић подсећа да је само захваљујући помоћи државе Србије и руководства "Трепче" покренута производња после ратних дешавања.


Рудари поред вагона за руду


- Овде се флотацијском концентрацијом прерађује руда из два рудника из којих се успешно добијају концентрати олова и цинка, веома тражених у свету - рекла је Вукчевићева, и додала да је у Флотацији запослено око 200 радника, који редовно примају плате, и то изнад просека у централној Србији.

ПРОЧИТАЈТЕ И: МАРАТОНСКА СЕДНИЦА У ПРИШТИНИ: Усвојен статут Трепче и буџет; Весељи: Тражим суспензију такси


Рудари прве смене спремни за улазак у јаму


За контролу квалитета цинка на једној од машина задужен је педесетогодишњи Небојша Даниловић. Не скрива забринутост, али и наду да се сулуде идеје Албанаца неће остварити.


Љубинко Васић и Драган Аксентијевић у јами рудника "Црнац"


- Сва наша пажња и погледи уперени су ка Влади и руководству државе Србије, за које верујемо да ће изнаћи најбоље могуће решење за ситуацију у којој се, не својом вољом, налазимо. Ми смо спремни да се боримо за своја радна места - рекао је Даниловић.


Окно рудника "Црнац"


Готово три хиљаде радника "Трепче север", али и огроман број оних који индиректно зависе од њих, јединствена је у оцени да би катанац на овај комбинат, или отимање од Албанаца, озбиљно утицало на положај Срба у читавој јужној покрајини.


ЖЕЉА АЛБАНАЦА ДА СВЕ УНИШТЕ

- НИЈЕ у питању само судбина нашег комбината и наших радника, већ је то судбина којом треба да се одреде и политичко-правни статус Космета и перспектива опстанка нашег народа - рекао је, за "Новости", генерални директор "Трепче север" Јован Димкић.

Јован Димкић


Он је нагласио да се на правним основима не заснивају ни законска решења у вези са променом власничке структуре:

- Са друге стране, не видимо ни са економске стране ниједан позитиван предзнак у њима, већ жељу да се уништи пословни модел на којем функционише "Трепча север", који се свих ових година показао као успешан.


Управна зграда рудника "Црнац"


ПОЛУГЕ ОЛОВА ЧЕКАЈУ КУПЦЕ

ВАЖНА организациона јединица Комбината "Трепча" је и"Mеталургија олова"у Звечану. Да запослени у овом погону добро раде (иако не у континуитету), и да им је жеља да од свог рада живе, показује и плато са готовим производима где, поређане као под конац, чекају купца полуге олова.

- Навикли смо да живимо у неизвесности и страху, али су нас потези Албанаца из Приштине и њихова намера да се докопају "Трепче" посебно забринули. Плашимо се да то нису њихове жеље, већ жеље неких моћних сила које би да покупе наша богатства - кажу Никша Запорожац и Драгиша Миљојковић, инжењери у производњи.