МАЛО је срећника који су видели све драгуље српске баштине расејане широм света, од Манастира Свете Катарине на Синају, преко градића Кјахте на руско-кинеској граници и царске гробнице у Кремљу, преко српских цркава у Румунији и Мађарској, светиња на Атосу, до музеја у Немачкој и Великој Британији. Највећи проблем је што само мали број Срба уопште зна да српских споменика има и ван Србије.

Научна истраживања кажу да је непосредно, лично и емотивно искуство откривања културне баштине покретачки мотив путовања чак 40 одсто светских туриста. Кад је реч о Србији, анкете показују да је број странаца који желе да упознају нашу баштину чак и већи од светског просека. Срби су, такође, заинтересовани за споменике прошлости, нарочито своје. Проблем је што често не знају где да их траже, нарочито у иностранству.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Српски културни трагови по целом свету

Ови подаци чули су се на недавној научној конференцији са темом "Култура, баштина и развој туризма", коју је организовао Универзитет Сингидинум у Београду. Један од најзапаженијих радова "Рубна подручја српског народа - неискоришћена шанса", аутора Владимира Давидовића, указао је да странци често чувају и презентују наше старине, за које Срби и не знају да постоје.

- Кад год је страдао српски народ страдала је и његова духовна баштина, али до данас је мало учињено да она постане саставни део наше националне свести. Ипак, део српског културног блага који се обрео у иностранству може да се врати целини из које је најчешће насилно истргнут. Али, не тако што ћемо физички вратити споменике у музејске депое да тамо чаме заборављени. Баштина има вредност само ако постоји у националној свести, то је место где је треба вратити - рекао је помоћник министра правде Владимир Давидовић, бивши секретар САНУ, који је спасао многе споменике наше културе.

Пирг Рустика, у коме се замонашио Свети Сава

Незнање и немар за баштину он приписује овдашњој интелектуалној лењости и непрактичности. Наиме, Србија још нема модеран каталог у ком би сви наши споменици културе, где год да се налазе, били представљени речју и сликом.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Баштина: Због југословенства остали без идентитета

- Каталогизација културних добара је основ и за научна истраживања и за туристичку презентацију. Долазак туриста на места где се чувају споменици културе унапређује њихову заштиту и материјални положај, а што је још важније, помаже се и проширује њихова духовна мисија. Зато је у Великој Британији, Грчкој, Русији, Данској, Турској усвојено решење да једно министарство има надлежност и за питања културе и за туризам. Они из каталога баштине праве туристичке публикације не само за стране госте већ и за водиче за своје грађане, којима их упућују где да траже своју баштину у иностранству - каже Давидовић.

РАСУТО БЛАГО

НЕКОЛИКО ставки из дугог списка српске баштине у иностранству нарочито привлачи пажњу:

Египат
Манастир Свете Катарине на Синају чува рукописе из доба Светог Саве, који је овде основао српски скрипторијум.

Русија
У Царској гробној цркви у Кремљу, Архангелском сабору, налазе се чак две фреске Светог Саве. У Благовештенској цркви Невског манастира у Санкт Петербургу почива саветник цара Петра Великог Сава Владиславић, уз кога је касније сахрањен велики војсковођа Суворов.

Ирска
У Даблину, у библиотеци Фондације Честер Бити, налази се чувено Никољско јеванђеље из 14. века.

Енглеска
У Британском музеју, чува се Четворојеванђеље серског митрополита Јакова из 14. века.

Грчка
На Светој Гори Атонској, поред Хиландара, постоји још много манастира чији су ктитори српски владари или су сачуване од одумирања, као руски Свети Пантелејмон, захваљујући српском монаштву и племству. Манастир Симонопетру подигао је деспот Јован Угљеша, а Светог Павла деспот Ђурађ Бранковић који је ктитор и Есфигмена. Ктитор Констамонинита је велики челник Радич Поступовић. Свети Сава је из темеља дигао опустошене манастире Ксиропотам и Каракал.