СТРАХИЊА Страин Маркићевић, из Пилатовића код Пожеге, један је од ретких, ако не и једини, рехабилитовани у Србији, чије враћање грађанских права Тужилаштво оспорава не зато што сматра да је починио злочине током рата, већ само зато што је захтев поднео његов брат, а не син.

- Тачно је да је иза мог брата остао син Александар, који се родио четири месеца пошто је Страхиња стрељан, али он је тешко болестан и једва се креће. Зато сам захтев за рехабилитацију у јуну 2014. поднео ја - објашњава предлагач Радојле Маркићевић.

Виши суд у Београду рехабилитовао је Страхињу у септембру 2018, констатујући да је био жртва прогона и насиља из политичких и идеолошких разлога, али је Више тужилаштво крајем децембра уложило жалбу. После четири године трајања поступка, Тужилаштво је закључило да Радојле Маркићевић уопште није имао права да поднесе захтев, будући да је жив Страхињин син као наследник из првог наследног реда. Зато траже од Апелационог суда да предмет врати на поновно суђење или да преиначи пресуду.

Прочитајте још: Враћена част 3.000 људи, исплаћено 195 милиона одштете

Радојле Маркићевић не зна зашто је било потребно да прође цели поступак да би Тужилаштво закључило да је предлог поднела погрешна особа. Вероватно никада нећемо добити ни одговор на питање колико ће ова игра коштати пореске обвезнике, али ће зато одуговлачење целог случаја додатно повећати број “старих предмета” у статистици Врховног касационог суда.

Страхиња Маркићевић стрељан је у јесен 1944, непосредно по ослобођењу Београда. Његово име појавило се на чувеном списку 105 стрељаних грађана, у “Политици” од 27. новембра 1944. Убијен је без правичног суђења и било какве одлуке, иако је иза саопштења у “Политици” стајао Војни суд Првог корпуса НВОЈ. У кратком образложењу наводи се да је био члан преког суда Драже Михаиловића у Свилајнцу, који је изрекао много смртних пресуда над поштеним родољубима. У његовом радном картону пак пише да је пред рат, са свршеним Правним факултетом и Школом за резервне официре, био иследник Вардарско-жандарског пука, а у току рата пословођа суда Српске државне страже (жандармерија).

Његов брат каже да је Страхиња мобилисан 1940. у Скопљу као резервни официр, а да је после капитулације успео да избегне хапшење и врати се кући.

Прочитајте још: Наставак процеса по захтеву за рехабилитацију Милана Недића

- Немци су ишли по селима и ловили припаднике краљеве војске, па је Страхиња побегао за Београд. Тамо је нашао посао као службеник у Недићевој администрацији. Да је стрељан, сазнали смо од команданта Штаба 18. бригаде, смештеног у нашој кући. После је отац отишао за Београд и од снаје сазнао да су Страхињу одвели преко ноћи - прича Радојле.

Брат Радојле Маркићевић - Фото Приватна архива

Историчар Срђан Цветковић сведочио је у поступку пред Вишим судом да је фамозно саопштење из “Политике” исфабриковано да би се оправдала масовна стељања. За “Новости” додаје да су се на списку стрељаних нашла и имена Петра Зеца, комесара Црвеног крста, декана Бранка Поповића, помоћника министра финансија још из Стојадиновићеве владе, Милана Хорватског...

- Најмање 20 људи са списка је рехабилитовано и током суђења је доказано да Војни суд није уопште заседао и да је њихово саопштење било пуно произвољних квалификација - каже Цветковић.

Државна комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача никада није имала Маркићевића на списку као злочинца. Ово је вероватно знало и Тужилаштво, па је у недостатку других доказа рехабилитацију оспорило из “процесних разлога”.

ЗАКОН ПРЕЦИЗАН

ЗАКОН о рехабилитацији каже да предлог суду за рехабилитацију могу поднети супружник, деца, пастрорчад, потомци, преци, усвојиоци, браћа и сестре, наследници... Зато Виши суд сматра да је Маркићевићев брат овлашћен за подношење захтева.