Краљ чаја величао Србију

ХРАБРА мала Србија! Како је само величанствено одиграла своју улогу у овом великом светском сукобу, највећем до сада! Три пута је одбила нападе аустријских освајача и отерала их даље од својих граница. Уложила је сваки грам своје енергије у то, и сећање на њена дела никада неће умрети.

Овим речима, сер Томас Липтон, један од најутицајнијих људи своје епохе, започео је брошуру "Страшна истина о Србији" (са додатком "Српска борба за слободу, романтична прича"), коју је штампао по повратку из хуманитарне мисије у нашој земљи, у првој половини 1915, када је тифус косио све пред собом. На овај заборављени историјски догађај, помоћ коју нам је тада пружио у лековима и санитету, али и ону моралну, подсетила нас је управо објављена књига Драгана Бисенића "Мала, величанствена Србија - 'Краљ чаја' Томас Липтон 1915. у Србији".

Прочитајте још: Велики рат у "малим новинама"

БРИТАНАЦ филантроп, авантуриста, заљубљеник у фудбал, пријатељ краља Едварда и познаник Мабел Грујић, који је до огромног богатства стигао кренувши из мале радње у Глазгову, своју јахту "Ерин" ставио је на располагање Црвеном крсту Велике Британије. У Србију је кренула 18. јануара 1915. и на палуби носила неколико моторизованих амбулантних кола и камиона, а у потпалубљу 60 тона медицинских залиха и одеће. У Марсељу се укрцало петоро лекара, 15 медицинских сестара и шесторо санитетних радника, а у Солун су стигли 11. фебруара и пут наставили железницом.

- У Солуну су га сачекали представници српске владе, који су га допратили до Ниша, где су га дочекали Славко Грујић са супругом Мабел, градоначелник, командант гарнизона и виђени грађани - наводи се, између осталог, у Бисенићевој књизи. - Одмах по доласку у Ниш отишао је у посету код премијера Николе Пашића, који га је поздравио и говорио са дубоким уважавањем о великодушности енглеског народа. Одмах након тога стигао је позив за ручак с престолонаследником. Градоначелник и представници армије приредили су вечеру у градској већници у његову част.

ПРОГЛАШЕН је почасним грађанином Ниша, а Липтона, који је потом обишао Београд, Крагујевац и Врњачку Бању, према писању тадашњег "Њујорк тајмса", народ у Србији прозвао је "чика Тома".

Томас Липтон са браниоцима Београда 1915.

- Његова скромност учинила га је веома популарним - стоји у делу нашег некадашњег амбасадора у Египту. - Тражио је скроман смештај и јело које је јео обичан свет у ратним условима. Волео је, такође, да се фотографише са српским војницима и официрима. Осим што је обишао болнице и медицинске центре и охрабрио докторе и медицинске сестре, нашао је времена за посете сеоским вашарима и за пецање.

На Липтонову посету Врњачкој Бањи, у једном писму, остала су сачувана и сећања британске болничарке Елси Корбет:

- Липтон се понашао срдачно и ненаметљиво. Посетио је манастир Жичу, упознао мноштво људи, заволео народ, музику и храну, дивио се воћњацима, ливадама пуним лековитог биља, природним лепотама Врњачке Бање и Србије. Био је изненађен да даме из најугледнијих породица помажу у привременим болницама, а многе жене чији су мужеви на фронту радиле су на пољима како би прехраниле породицу.

Липтон помаже болничаркама

Колико нам се овај Шкот у тих неколико недеља приближио и упознао нас, можда најбоље говори ова тврдња из његове брошуре:

- Колико год да су сиромашни, они су најнезависнији народ, Срби ће радије да гладују него да моле.

НЕПРИЗНАТИ ПРИНЦ ЂОРЂЕ

ДА са Липтоном заплови за Србију, јавио се и Ђорђе Обреновић, претендент на српски престо, тачније код нас ретко помињани ванбрачни син краља Милана и Артемизе Христић. Ипак, овај никада званично признати принц династије Обреновић, живописне биографије, није био међу путницима који су стигли у Ниш.

На броду "Ерин" била су четири британска новинара и камермана, а са Липтоном је по Србији путовао и један од најпознатијих америчких сниматеља Аријел Верџес.