ОНА је Аустријанка, он Иранац одрастао у Америци. Пословни путеви укрстили су им се крајем 2009. године у Бечу. Планула је љубав, а убрзо је уследило и венчање. А онда су Дагмар (39) и Каве (40) Камуши одлучили да живе у Србији. Већ у јуну наредне године доселили су се у Београд. Овде су им се родили и синови Коуби и Ноа.

Њихова одлука, како кажу, није много изненадила родбину и пријатеље, али јесте комшије на београдској Карабурми и нове пријатеље које су стицали у нашој земљи. Уз осмех, на одличном српском језику, причају да их и дан-данас не мимоилази питање: "Зашто у Србији, кад сте могли да живите у Аустрији или Америци?" Одговор брачног пара је увек исти и искрен:

- Србија је дивна земља дивних људи!

Објашњавају нам и да су о будућем месту боравка одлучивали убрзо после венчања.

- Рекао сам Дагмар да не желим више да живим у Америци, а она је желела да се одселимо на Гренланд - наставља Каве. - Осим највећег острва света, опција су биле и Кина, Малта или нека балканска земља. Да то буде Србија, пресудно су утицали наши пријатељи из Беча, а за минулих осам и по година, колико живимо овде, уверили смо се да нисмо погрешили.

ОД КУРДИСТАНА ДО БЕРЛИНА ПОРОДИЦА Камуши је из Ирана избегла у Америку неколико година после Исламске револуције 1979, којом је на власт дошао ајатолах Хомеини. Његови родитељи данас живе на релацији између САД и ирачког дела Курдистана, где је и Кавеова сестра. Од три Дагмарине сестре, две живе у Бечу и Инзбруку, а трећа у Берлину. Кад год могу, како кажу, иду у посете, од Курдистана до Берлина.

Прочитајте још - ЗБОГ ЉУБАВИ ДОШЛА У СРБИЈУ: Овде живимо слободније него у Америци

С обзиром на то да ради у једној хуманитарној организацији, наш саговорник је тим послом наставио да се бави и у Србији. Будући да говори персијски језик, сарађује и са Центром за заштиту и помоћ тражилаца азила. Његова супруга је радила у Аустријском институту у Београду, али је после рођења синова - Коубија пре три и по године, и Ное - пре 15 месеци, одлучила да напусти посао и да им се потпуно посвети. У слободно време ради од куће, јер је преводилац за шпански, енглески и немачки језик.

- Коуби од септембра иде у вртић, а Ноа ће кренути тек за две године - каже Дагмар. - Срећна сам што они овде одрастају, у здравој средини. Иако знам да има Срба који се неће сложити са мојим мишљењем, верујте ми да је мало земаља у свету у којима су деца и труднице толико уважени. Људи им устају у превозу, пропуштају их да не чекају у редовима, једноставно, воле децу. Жао ми је што млади Срби одлазе из своје земље и што свој таленат и образовање "поклањају" другим државама.

Да су љубазност и гостољубље најупечатљивије особине нашег народа, слаже се и Каве. Али током минулих година, како каже, уочили су и неке наше мане:

- Једна од најтипичнијих је да се Срби стално на нешто жале а не чине много да то промене, па им је за сваки проблем увек неко други крив. Но, имају много, много више врлина, посебно племенитост и врло изражен понос.


Брачни пар Камуши не скрива да им је намера да у Србији остану, како кажу - заувек. Највећу препреку за останак у нашој земљи савладали су полако, с много упорности.

Прочитајте још - РУСКИЊУ ЉУБАВ ДОВЕЛА У ПОЖАРЕВАЦ: Развела се од мужа, заљубила се у Србију

- Реч је о српском језику, који је врло леп и богат, али тежак за учење - прича Дагмар. - Кавеу су највећи проблем били падежи, а мени је било лакше да их савладам јер их у мом матерњем, немачком језику има четири. Осим тога, и неки сугласници, попут "љ", "њ" и "ђ", обома су нам правили потешкоће.

Иако засад имају документа за боравак, очекују да ће обоје врло брзо добити и стални боравак. Деца ће на српска документа, ипак, морати да сачекају до пунолетства.

- Иако су рођени у Србији, Коуби и Ноа ће српски пасош добити тек кад постану пунолетни - каже Дагмар. - Дотад ће се овде школовати, стећи ће пријатеље, нова искуства. И сигурна сам да ће волети Србију бар колико Каве и ја. Ми смо посетили многа места у Србији, а највише су нам се допали Ниш, Вршац, Нови Сад, Нови Пазар, Аранђеловац и Златибор.

МЕДЕНИ МЕСЕЦ У ЗЕМУНУ

У СРБИЈУ смо први пут дошли у фебруару 2010. године - прича Дагмар Камуши. - Било је то одмах после нашег венчања, јер смо одлучили да медени месец проведемо у Земуну. Били смо одушевљени. Тада смо и схватили зашто наши пријатељи воле Србију: јер се у њу заљубиш на први поглед.