ТРИ жене из Србије припремају се за трансплантацију материце. Ако све буде по плану, захвате ће урадити доктор Милан Миленковић, са Института "Каролинска" у Стокхолму. Он је с тимом колега пресадио материцу тридесетогодишњој жени у Гетеборгу, која је сада у 20. недељи трудноће, и са великим изгледима да буде прва жена у свету која ће родити бебу са материцом пресађеном уз помоћ робота-хирурга.

Њој је материцу донирала мајка, а после "паузе" након пресађивања органа, која у оваквим случајевима мора да буде од шест до 12 месеци, биомедицински потпомогнута оплодња урађена је у Стокхолму. Заправо су, како за "Новости" објашњава др Миленковић, прво узете јајне ћелије, које се потом замрзну саме, или оплођене, и све се то ради пре саме трансплантације материце.

- Жена са трансплантираном материцом не може да затрудни спонтано, а досад је у свету из пресађених материца рођено 13 беба - каже др Миленковић. - Једна од њих је Лазар, дечак рођен из материце која је од једне сестре пресађена другој, једнојајчаној близнакињи 2017. године у Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој.

Осам беба из пресађене материце рођено је досад у Шведској, две у САД, и по једна у Бразилу, Индији и Србији. Шведска је на путу да упише нови "рекорд" рођењем прве бебе у свету из материце пресађење роботском техником.

Прочитајте још - ПОРОЂАЈ СРПКИЊЕ КОЈОЈ ЈЕ ПРЕСАЂЕНА МАТЕРИЦА: Мајка жели и друго дете

- Применом робота, ова операција постаје много комфорнија за жену, али не добијамо и на времену, јер захват и са роботом траје исто колико и класичан, 10 до 12 сати - објашњава др Миленковић. - Рез је, међутим, код класичног захвата велики, око 20 центиметара, док се, кад радимо роботски, заправо лапароскопском техником, праве четири реза величине по центиметар и један од седам до осам центиметара.

У свету је до сада урађено шест трансплантација материце помоћу робота, и засад је постигнута само једна трудноћа из тако пресађеног органа.

- Трансплантација материце, класичном операцијом, или роботском техником, сложен је процес - каже др Миленковић. - Ако данас одлучимо да трансплантирамо материцу, сам захват урадићемо за годину дана, јер тражи озбиљну припрему. Једној од жена из Србије, које су сада у процедури, материцу би дала мајка, дугој сестра, али трећа још нема донора. Са професором Мирославом Ђорђевићем из "Тиршове" разговарали смо о могућности да особе које мењају пол из женског у мушки, можда, буду донори. Али, има ту још пуно етичких и других дилема. Сама експлантација материце траје око сат и по, а ако би се орган узимао од трансродне особе, то би трајало 10 сати и питање је да ли би то требало радити, и зашто би се једна транс

-особа излагала тако дугој процедури.

Доктор Милинковић каже да се још не зна да ли би нове трансплантације материце могле да буду урађене у "Тиршовој", са чијим лекарима је, уз стручњаке из иностранства, већ сарађивао током прве и досад једине трансплантацији материце у Србији, или у некој великој гинеколошкој клиници. Још много детаља, каже доктор, мора да се утаначи, али би извођење овакве трансплантације у Србији свакако било значајно искуство и за наше лекаре, да виде један тако компликован захват, који у свету изводи само десетак хирурга.

ГОДИНЕ ПРЕСУДНЕ ЗА ТРУДНОЋУ

МАТЕРИЦА може да се пресади и после 40. године. Доктор Милан Миленковић, који ће од сада по две недеље бити на матичном Институту "Каролинска", где се додељују Нобелове награде за медицину, а две у "Беогину" у Београду, каже да је важно да жене које су рођене без овог органа знају да би најкасније око 30 године морале да замрзну јајне ћелије.

- То је, заправо, "замрзавање могућности" да једног дана, после трансплантације материце, или ако се одлуче за сурогат мајку, добију дете - каже др Миленковић. - За трудноћу су године пресудне. Жене млађе од 35 година, са 15 јајних ћелија из једног процеса стимулације, имају 80 одсто шансе да роде дете из три покушаја вантелесне оплодње, док је код жена старијих од 40 година та вероватноћа 40 одсто.