СЕДАМ мојих снага, пет борова и две јеле. Кад они за Божић дођу деди у село, па кад свако од њих засвира на свом инструменту... Онда је деди пуно срце, од среће и запевам и заплачем. Ето, тако ја славим најрадоснији празник - Божић. Уз децу, унуке и супругу. И музику!

Тихомир Тико Зоћевић (69), после одласка у пензију, стечену у чачанској Фабрици резног алата, са својом женом Мирјаном (66) вратио се 2012. године у своју родну Рогачу, на дедовину, у Драгачево. У Чачку је оставио сина Рада и снају Јовану, њихово четворо деце - Николу, Милицу, Анђелију и Андреја, као и ћерку Марију и зета Бранислава Тиосављевића и још тројицу унука - Јована, Филипа и Матију. Свих седморо, по дединој жељи, поред редовне основне школе, похађају и музичку школу. Сваком од њих купио је први инструмент.

- За Бадњи дан, још пре него се сунце промоли над Јелицом, унуци и ја идемо у сечу бадњака. Тада Филип обавезно понесе фрулу. И док ми по шуми трагамо за бадњаком, он свира. Гледам њих, мраз их шиба по руменим образима, газимо по целцу, очи им се цакле од радости. Мени срце хоће да искочи, а звук фруле "сече" планински ваздух. То су тренуци за које се живи... - препричава нам Тико припреме за Божић.

ПРОЧИТАЈТЕ И: БАДЊЕ ВЕЧЕ У ЗАГРЕБУ: Не бојте се Срби да будете то што јесте


Када се промрзли врате кући, баба Мирјана дочекује их са топлим чајем, Тика обавезно са "шумадијским", од вруће ракије. Када се прсти откраве, Андреј узима виолину и деди засвира његову омиљену "Кад уморан будем пао".

- Почетком седамдесетих сам се такмичио на разним такмичењима за певаче аматере и побеђивао. Тражили су ме и Тине и Радојка да певам са њима, али мене тада војска чекала, после женидба, тако да нисам отишао у те воде - казао нам је Тико. - Отуда моја жеља да ми унуци барем буду музички писмени, а убеђен сам да ће неко од њих бити и озбиљан музичар. Обећао сам да ћу за њих седморо купити први инструмент на коме буду свирали. Већ сам купио клавир, гитару, виолину, фрулу, хармонику... остало је још виолончело. Јесте скупо, али мора се наћи и за то. Зато за Божић волим када ми је пуна кућа деце и музике...

ЋЕРКА ЉУБАВ према музици Тико је прво пренео на ћерку Марију. После завршене академије у Нишу, она се запослила као професор клавира у чачанској музичкој школи.

Деци је, веле нам, омиљено Бадње вече, када се бадњаци и слама уносе у кућу. Када бака Мира по кући баца зрневље, паре и бомбоне, а они пијучу и купе. Паљење бадњака и ослушкивање варница у шпорету као да им, додају они, огреје срца за целу годину. Тада, у саму поноћ, обавезно опет засвирају. Развуче се на хармоници и коло. Андреј, Матија и Филип одлично познају ове фолклорне ноте, јер већ свирају у оркестру КУД "Дуле Милосављевић Желе".

- На Божић се устаје рано. Дочекује се положајник. Тада сечемо и божићњаче, чесницу, па се свако од деце нада парици у њој. Мада, зет Бане увек највише воли да добије зрно пасуља, јер то значи да ће му година бити берићетна у тору, а пошто се он бави овчарством, отуда и ова његова жеља - рекао нам је Тико.

Већ у подне "грува" у Зоћевићима музика из свих седам инструмената. Ређају се Тикове жеље једна за другом: "Снијег паде на бехар на воће", "Стара липа увела", "Јутрос ми је ружа процветала"...

- Ништа нисам мењао у слављењу Божића, него сам наставио онако како сам од деде запамтио. Тако и деци и унуцима преносим. И радује ме што они то прихватају и знам да настављају традицију. Само данас су у нашој кући сви ти обичаји "зачињени" музиком. Мојих унука, мојих срећа, дединих највећих успеха - закључио је Тико.

СТРАСТВЕН ЛОВАЦ

ТИКО је страствени ловац. Ту љубав пренео је и на унуке, који једва чекају излазак у планину са дедом и ловачким керовима.

- Нашем деди никад ништа није тешко. Води нас на разна дешавања, а ове године нас је водио чак и на Пољопривредни сајам у Нови Сад, што је била наша жеља - казали су нам Тикови унуци.

Хвале и баку Мирјану, посебно њену домаћу храну.