ДАН РОЂЕЊА АЛЕКСАНДРА I: Краљев сан угашен у атентату

КРАЉ Александар Карађорђевић био је једна велика амбиција која се угасила атентатом.

Можда би ове речи академика Љубодрага Димића понајбоље могле да опишу краља Александра Карађорђевића, обожаваног и куђеног творца прве Југославије. Рођен на данашњи дан пре 130 година на Цетињу, где је столовао његов деда црногорски књаз Никола, Александар ће постати једна од најконтроверзнијих личности српске историје.

Детињство је провео на Цетињу, рану младост у Женеви, где је живео са оцем Петром, братом Ђорђем и сестром Јеленом. Мајка кнегиња Зорка умрла је рано. Александар се школовао у Русији, а породица се у Србију враћа након Мајског преврата 1903. године, када је његов отац изабран за краља.

Следе бурне године за Србију и за Карађорђевиће, а Александар, који је био другорођени син, постаје престолонаследник 1909. године након абдикације старијег брата Ђорђа. Тај догађај сматра се и једном од највећих тајни породице Карађорђевић.

АЛЕКСАНДРОВИ критичари замерају му стварање заједничке државе са Хрватима и Словенцима, после чега је са мапе света нестала Србија, замерају му што је уместо велике Србије изабрао Југославију, што је владао апсолутистички и увео диктатуру...

А како га оцењују историчари?

Док Предраг Марковић сматра да је улога краља Александра прецењена, Љубодраг Димић је мишљења да је он био велика историјска фигура, после Карађорђа најзначајнија личност династије Карђорђевић.

- Када је преузео контролу над државом, имао је много крупних грешака - каже, за "Новости", Марковић. - Није разумео националне различитости у Југославији, јер је веровао да је то један народ. Због њега су ескалирали сукоби са династијом Петровић у Црној Гори, и са Хрватима. Укинуо је парламентаризам и политичке слободе...

ПРОЧИТАЈТЕ И:Краљ Александар главом платио самосталну политику

А шта је утицало на то да узурпира власт мимо устава и закона?

Љубодраг Димић набраја:

- Детињство без мајке, које је утицало на његову трајну несигурност, неповерење и обазривост према свему и свакоме - трајно је обележило његову личност. Као и строго војничко васпитање које је почео да добија са непуних 15 година у Петрограду и вишегодишњи боравак у царистичкој Русији где се суочио са самодржављем. Он у младим годинама није био у прилици да упозна демократско друштво и живот у њему - што је пресудно утицало на формирање његове ауторитарне личности.

Краљ Александар са супругом и синовима

ДАЉЕ, каже наш саговорник, након што је постао престолонаследник 1909. године, ред, дисциплина, гађење према анархији сваке врсте... код Александра су додатно развијени.

- Са 24 године постао је ратник овенчан победама, његов политички и лични легитимитет заснива се на седам година дугом ратовању у коме је командовао војском, доносио важне политичке и војне одлуке, стоички и без панике подносио поразе, доприносио победама над непријатељем, непосредно био у рову, повлачио се преко Албаније. На крају Великог рата, са само 31 годином, био је овенчан славом победника, носио је ореол осветника Косова и престижни назив ослободиоца и ујединитеља - каже Димић.

Додаје да су године ратовања додатно код Александра подстакле строгост према себи и другима, трајно га определиле да пригрли, у војном командовању пожељне, али у политичком животу непримерене методе директног, енергичног, наредбодавног општења са сарадницима, политичким лидерима, члановима парламента, министрима.

Терористи пуцају у краља Александра у Марсељу

- Користећи расцепканост политичких партија, недостатак политичког јединства, неразвијеност друштва, малограђански менталитет, Александар је био неприкосновени политички ауторитет који начином владања утиче на борбу странака, доношење закона, уставно обликовање земље, распуштање парламента, смењивање влада... Од 24 владе у периоду до завођења диктатуре - 22 су срушене мимо парламента, на шта је често утицао и монарх - подсећа наш саговорник. - Суштински, већ од 1921. године владавини по уставним начелима се супротставља лична природа регента.

ШТА је довело до Шестојануарске диктатуре 1929, а касније увођења Октроисаног устава 1931, догађаја који су краља "претворили" у диктатора?

- Легитимитет ратника и победника који је имао и обилато експлоатисао, затим двоипогодишње искуство владања без устава, хаотично стање у коме се земља налазила, водили су ка завођењу личне власти 6. јануара 1929. године - објашњава Димић. - Контролишући сва три облика власти - извршни, судски и парламентарни - и концентришући у својим рукама одлучујуће државне функције, посебно војску, монарх је настојао да буде стварни, а не само формални чинилац потчињен Уставу, који је, уз остало, завођењем личне власти и укинуо. Октроисани устав из 1931. године, суштински, није ограничавао његову личну власт. У том периоду постојао је привид уставне владавине. Истовремено, монарх је преко организације "Бела рука" контролисао војску.

Са само 31 годином Александар је био овенчан славом победника

Историчар Чедомир Антић добре стране краља Александра види у томе што је као "храбар и модернизатор заслужан за највећи политички успон једне српске или јужнословенске државе". Такође, сматра да је Александар био уз вожда Карађорђа највећи војсковођа међу српским владарима наше новије и савремене историје, а за њега је везана и значајна хуманитарна делатност.

- Међутим, он је формиран као самовласна, самољубива и тешка личност - истиче Антић за наш лист. - Преузео је претешко бреме сводећи југословенску државу на себе. Највеће његове грешке биле су концепт интегралног југословенства, одустајање од истинске парламентарне демократије, запуштање српских националних установа, неспремност да ампутира хрватске и словеначке земље када је имао прилику. И у приватном животу правио је грешке. Посебно се огрешио о брата Ђорђа.

Александар на положају током рата

ВЛАДАВИНА контроверзног краља окончана је 1934. године атентатом у Марсељу. У Александра су пуцали припадници македонске организације ВМРО и усташког покрета.

- Убили су га непријатељи Југославије - каже Предраг Марковић. - Они су се заверили да убију човека који је био симбол те државе.

А Љубодраг Димић закључује:

- Ликвидација у Марсељу није била случајност историје, јер се никада не пуца у "макете" када се руши нека држава, већ у њене основне стубове. Таква је била и намера усташких атентатора и њихове организације.

ИМЕНА ПО НАЦИЈАМА КРАЉЕВИНЕ СХС

КРАЉ Александар оженио се 1922. принцезом Маријом Хоенцолерн, кћерком румунског краља Фердинанда I и краљице Марије, принцезе од Велике Британије и Ирске, синовице енглеског краља Едварда VII и унуке краљице Викторије. Ова родбинска веза наше краљице Марије са енглеским двором допринела је томе да она све до данас није пренета у породичну крипту Карађорђевића на Опленцу.

Имали су тројицу синова - Петра, Томислава и Андреја, а имена су бирана по нацијама које су биле у Краљевини СХС.

КОБНА ГРЕШКА

Академик Љубодраг Димић истиче да краљ у годинама диктатуре утиче на доношење бројних закона који ће, сматрао је, интегрисати земљу:

- Он је и основна подршка идеологији интегралног југословенства, заснованој на илузијама да је десет година живота у заједничкој држави довољно дуг период након кога може да настане јединствена југословенска нација, да та нација може да настане на директиван начин и у тачно одређеном времену.