ПОТПУНО је очекивано када Кинези дођу у Београд да би продавали своју робу. Не чуди ни податак да роба са Далеког истока преплављује тржиште целе планете. Али када Србин спакује кофере и покрене производњу у Кини, право је изненађење. Уз то, да стереотипа буде још мање, Београђанин Јован Ковачевић (32) свој бренд, који производи у Кини, продаје - у Африци!

Јованов "суперфон", мобилни телефон који се производи на фабричким тракама индустријског града Шенжен, омиљени је производ житеља Анголе и Конга. А што се свега овога Јован досетио не чуди, јер се за бизнис школовао на Волстриту, али и зато што корене вуче из старе трговачке породице.

- Трговином се бавио и мој деда, а отац Момир био је први приватник у бившој Југославији, основао је своју фирму још 1979. године, када је то било незамисливо - прича Јован. - Тако је подржао и моје школовање, омогућио да искористим максимум из онога што у образовању данас може да се добије. Четврту годину менаџмента завршио сам у Њујорку, на Институту за менаџмент на Менхетну, дипломирао сам 2009. године, а затим магистрирао на Европском универзитету. Размишљао сам о бизнису који бих покренуо, ковао планове и коначно одлучио да отпутујем код пријатеља у Кину и тамо започнем посао.

Прочитајте још - Мобилни зрачи као рендген

Како Јован прича, најважније је било схватити како функционише пословање у Кини, да странац уз све легалне папире, знање и способности, не може, готово никада, сам да покрене бизнис, без удруживања са Кинезима.

- Начини на који влада те земље штити и подстиче сопствену индустрију су вишеструки и многобројни, али и поучни - каже наш саговорник. - Очигледно врло смишљено планирају да завладају светским тржиштем, иако имају непрегледно тржиште у сопственој домовини. Средња класа Кинеза може да пазари све што направе.

Фабрика у Шенжену

По Јовановим речима, после неколико година живота и рада у Кини уверио се у многобројне стимулације, олакшице, кредите, пречице, подстреке који ће олакшати пут сваком Кинезу да започне свој бизнис. Читави градови су подељени на рејоне по томе којом се индустријом баве.

- Тако сам се нашао у Шенжену, граду технике и технологије, јер је мој бренд мобилни телефон - сећа се Јован. - Тренутно 600 радника производи мој "суперфон", а сваки апарат има купца у Африци.

Тако већ годинама Јован живи на релацији Србија - Кина - Ангола - Конго. И један је од ретких Срба који робу пласирају на финансијски нестабилном Црном континенту.

Јован Ковачевић Фото Ж. Кнежевић

- А све су то потпуно другачији светови и димензије - прича Јован. - Прелазак из кинеске потпуне уређености, безбедности, усредсређености на посао и изградње у афричку неуређеност, несигурност и опасну зону, где су већина "продавница" - корпе са робом поред пута, изгледа као пад са друге планете.

"Суперфон" личи на старије моделе "нокије", а са продајном ценом од 20 долара, тренутно је најтраженији такав производ у Африци.

КИНЕЗИ РЕТКО КОРИСТЕ КЕШ

ЗАХВАЉУЈУЋИ послу Јован је последњих година имао прилику да обиђе и упозна Кину. Запањен је, како упркос огромном напретку, технолошком развоју у Кини, многи и код нас још имају предрасуде поистовећујући ову огромну земљу и њену мегаломанску индустрију са јефтином робом и продавцима у Блоку 70. Интересантно је, каже, да се кеш врло ретко користи, а да све трансакције иду преко апликације на телефону - "ви чет". Чак и просјаци око врата носе "кју ар" код, преко којег им пролазници удељују новац.


КОНТРАСТИ

КИНА је земља контраста - каже Јован. - Производи се и продаје јефтина али и роба врхунског квалитета. Са једне стране је раскош, са друге неразвијене области. Упадљив је осећај сигурности, да си потпуно заштићен, а што се посла тиче, корупција, преваре, утаје, такве ствари су незамисливе.