ПРЕД српском јавношћу први пут су путописи "Путевима Балкана" Карађорђевог праунука принца Божидара Карађорђевића (1862-1908) преведени са француског. Земљом предака, путовао је тајно, под лажним именима, пасошима и свим документима тог, у Србији међудинастички и уопште политички ризичног доба. И са људима разговарао.

Божидаров отац Ђорђе био је син Алексе, Карађорђевог првенца. Са мајчине стране, Божидар "вуче" порекло од Мише Анастасијевића, магната и добротвора свог доба, који је своју ћерку Сару удао за Ђорђа, претендента на српски престо. Али, Светоандрејска скупштина враћа Обреновиће на трон, а Карађорђевићи иду у егзил.

БОЖИДАРОВЕ путописе издала је Библиотека "Браћа Настасијевић" у Горњем Милановцу, у својој едицији "Србија и Балкан", чији уредник је Дејан Ацовић, класични филолог и библиотекар Научног одељења и Стране књиге, а путописе из пера једног принца превела је филолог Сандра Трипковић, мастер француског језика.

Прочитајте још: Непознати Карађорђеви наследници

- Божидар није имао династичке претензије. Одмалена су га интересовале књижевност и уметност. Завршио је француски Лицеј Louis le Grand, Правни факултет 1883. Истовремено похађа часове сликарства и гравире на Уметничкој академији. У тешким временима, породицу је издржавао уметничком обрадом дрвета, бакра и драгоцених метала, не трудећи се да прикрије своју беду. Увек је истицао да је поносан што зарађује за живот као обичан радник. Течно је говорио српски, руски, немачки и енглески, служио се италијанским и мађарским, а писао је на француском. Све те врлине и вештине његово дело чине сјајним за читање и изазовним за превођење - прича Сандра Трипковић о том необичном принцу.

ЗАВЕШТАЊЕ МАЈКЕ ПРИНЦ Божидар преминуо је у Версају, а целокупну његову библиотеку мајка Сарка уступила је Универзитетској библиотеци у Београду, а поједини његови рукописи чувају се у Народној библиотеци Србије.

ПУТОВАО је Србијом и по светским меридијанима као "најобичнији" човек, железницом и караванима, спавао у свратиштима, често под ведрим небом. Осим пером, људе, прилике и пределе овековечио је и као сликар. У француској периодици објавио је путописе о Балкану и Скандинавији. Најдужи путопис урадио је на индијском потконтиненту, где обраћа пажњу на сваки аспект живота, уз многе опасности. У збирци "Путевима Балкана" су запажања са путовања по Србији, Хрватској, Босни, Албанији и Црној Гори и са посете Светој Гори.

Прочитајте још: Отворена изложба Јелисавете Карађорђевић у Крушевцу

Принц Божидар Карађорђевић - Фото Фонд Villiam Ritter

- Кроз салон Карађорђевића у Паризу пролазили су писци, композитори, припадници друштвене елите. Божидар је био у контакту са Сили Придомом, Франсоа Копеом, Пјером Лотијем, Жилом Маснеом, Жилијетом Адам, Маријом Башкирцевом... Баш Марија, из украјинске аристократске породице, била је најважнија жена у Божидаровом животу, али је умрла од туберкулозе. Реченицом "Bojidar est amoureux de moi" (Божидар је заљубљен у мене), она у "Cahiers Inedits" приказује њихов однос - објашњава Дејан Ацовић.

ЛАМАРТИН

НА више места у Европи препричава се анегдота са Ламартином, горостасом француске поезије, који је држећи малога Божидара у крилу, рекао: "О, какав си ми ти Карађорђе, са том плавом косицом." То је време од 1869. откако Божидар као дете са својом породицом живи у егзилу у Паризу, а јесени и зиме проводи у Ници, Трувилу, Баг Гаштајну и Женеви.

СЛОМ ПАРИСКЕ КОМУНЕ

ОВА грана стабла Карађорђевића доживела је (немачки и интерно француски) слом Париске комуне 1871. године. Затим се највише везује за Ницу па опет за Париз.