ПОЧЕТКОМ 20. века, Никола Тесла је постао познат по свом раду на наизменичној струји. Велики српски научник је изградио џиновски торањ за слање електричне енергије широм света. Ипак, ствари се нису одвијале онако како је планирао.

Торањ је био висок 57 метара. Основа је урамљена дрветом, а џиновска кугла на врху, пречника 20 метара, је направљена од челика. У земљи су се налазили тунели и систем гвозденог корена који је продирао дубоко у земљу. Никола Тесла је веровао да је торањ само почетак читавог система који би могао испоручивати струју, без жица, читавом свету.

У својој лабораторији у Колораду радио је на експерименту за бежични пренос, покушавајући да пошаље струју кроз земљу. Тесла је обезбедио новчану надокану од 150.000 долара од Џ. П. Моргана. Инвеститора је највише интересовала идеја о бежичној комуникацији. Гиљермо Маркони, италијански проналазач, је у то време представио систем бежичне телеграфије, слањем порука са бродова назад на копно. Али Тесла је имао веће идеје.

Изградња је почела 1901. године на Лонг Ајленду на ономе што ће постати познато као Варденклиф торањ. Тесла је замишљао да ће то бити почетак мреже кула, од најмање 30 кула широм света. Веровао је да ће му те куле омогућити да шаље струју кроз атмосферу, у коју би се могао укључити свако са испавном опремом. Електрична енергија би била свеприсутна. Учинио би читав овај свет светлим.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ЕКСКЛУЗИВНО: Теслин торањ хоће и бразилска војска

Ипак, ова идеја никада не би успела. Електрична енергија се може пренети кроз ваздух, али количина снаге која је потребна за слање било ког значајног износа чини ово непрактичним системом. Чак и да је покушао, Тесли је било потребно више новца, што Морган није желео да обезбеди. Било је извештаја о варницама које су летеле из торња, али метална сфера је и даље стајала тамо из мистериозних разлога.

Пошто су финансије пресушиле, Тесла је заложио имовину и на крају, како су се финансијски проблеми повећавали, изгубио је све. Нови власник је 1917. године решио да уништи торањ динамитом и претвори га у метални отпад. После прве експлозије кула се накривила према тлу, а потом су је радници срушили.



Извор: Национална географија