Лијевче поље није Дражин пораз
31. 10. 2018. у 18:11
Различити погледи на сукоб црногорских четника и усташа подно Козаре 1945. године. Бојан Димитријевић: Сви актери имали су тачке сукоба, али и сарадње у борби против осталих
Тенкови хрватских снага
БИТКА на Лијевчу пољу током које су се сукобили четници под командом Павла Ђуришића и усташе 1945. године има кључни значај само за црногорске четнике, којима је умногоме одредила будућу судбину. Ђуришићеве снаге у време сукоба са хрватским одредима биле су ван ланца командовања Југословенске војске у отаџбини. За ширу оцену Равногорског покрета она је готово - без значаја.
Бој подно Козаре с пролећа 1945. године, који је последњих дана изазвао велико интересовање јавности у светлу писања хрватских медија, овако коментаришу српски историчари. Загребачки "Јутарњи лист" у свом посебном издању "Повијест" овај сукоб назива "Пировом победом снага НДХ над четницима". У хрватској јавности већ дуже време се подгрева мит о катастрофалном поразу четничких снага на Лијевчу пољу, али и вишеструким везама четничких и усташких снага током рата.
Историчар Бојан Димитријевић каже да су Ђуришићеви четници у време ових борби 1945. године били изоловани од штаба Драже Михаиловића, чије су се јединице у то време налазиле на линији Добој - Дервента и које уопште нису учествовале у овом сукобу. Он не спори да су постојале интерне везе између зараћених војски, али то узима као једну од карактеристика југословенског сукоба.
Прочитајте још - Гробнице Лијевча поља
- У Југославији се током Другог светског рата водио грађански рат под окупацијом. То прецизно значи да су сви актери имали тачке сукоба, али и сарадње у борби против осталих. То се односи и на ЈВуО, партизане, усташе, немачке и италијанске окупаторе, црногорске и далматинске четнике - наводи Димитријевић.
Павле Ђуришић
Вео ћутње, који је годинама владао око догађаја на Лијевчу пољу, Димитријевић објашњава идеолошким зидом који је деценијама постојао према свим збивањима из прошлости у којима нису учествовале партизанске јединице.
- У старијој југословенској историографији прошлост се посматрала црно-бело. Са једне стране били су партизани, а са друге сви остали. То, просто, није тако било. Веће интересовање за Лијевче поље пробуђено је тек деведесетих година, посебно у Црној Гори, због ратних траума и подељености тамошњег друштва - наводи Димитријевић.
Хроничар Равногорског покрета Милослав Самарџић тврди да је на Лијевчу пољу погинуло мање од 100 четника, и то из одреда сачињених највише од Херцеговаца. Већина је била из околине Гацка, а предводио их је поп Радојица Перишић.
- Павле Ђуришић је имао договор да своје људе стави под команду Секуле Дрљевића, који је њих видео у будућој Црногорској националној армији - објашњава Самарџић. - Прочуло се, међутим, да ће у њој бити места само за црногорске четнике, док ће остали (из Босне, Херцеговине, Србије) бити упућени у логоре. Маса од око 10.000 војника и цивила, којом је командовао Ђуришић, расула се и кренула својим путевима. Ова битка заправо представља сукоб хрватских снага са малим издвојеним деловима Ђуришићевих јединица.
Самарџић истиче и да је то време свеопштег калкулисања и атмосфера у којој је свака страна хтела другу да искористи и одбаци. Хрватске снаге (обједињене усташе и домобрани) извели су слаб, такорећи декларативни напад, у коме су успели да убију само издвојене и незаштићене четничке групе.
Бојан Димитријевић / Милослав Самарџић
Прочитајте још - СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Зашто је Дража популарнији од маршала Тита
- Ђуришић се непосредно пре ових догађаја разишао са Михаиловићем и пришао Српском добровољачком корпусу - недићевцима. Тиме се дефинитивно сврстао у линију команде сила Осовине. Његове снаге зато су бежале ка Аустрији, заједно са усташама, док је циљ повлачења Дражиних четника била Италија, где су били савезници - појашњава Самарџић.
УСТАШКИ ЛОМОВИ
СВИ велики оружани дуели између четничких и усташких снага током Другог светског рата окончани су - усташким поразима. Како наводи хроничар Равногорског покрета Милослав Самарџић, то је био случај са вишедневним тешким борбом код Рогатице, завршеним 13. октобра 1943. године. Усташе су поражене и у бици за Фочу 19. августа 1942. и у оној за Модричу 14. јануара 1945. године.
Насловна страна „Повјести“
МАНЕВРИ ПАВЛА ЂУРИШИЋА
ЧЕТНИЦИ Павла Ђуришића нису били фашисти, а свакако нису веровали у победу Немачке. Они су само тражили излазну стратегију, будући да се рат ближио крају - наводи Самарџић.
- Ђуришић је најпре хтео да обмане Немце, који су му обећали возове за превоз трупа из Горажда. Његова намера је прочитана и Немци су му отказали ову врсту подршке. Верујем да је желео да искористи и Секулу Дрљевића и за себе избори најповољнију позицију за завршни чин рата. У томе није успео. Убијен је, као што је познато, у Јасеновцу - наводи саговорник "Новости".
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Најновије из рубрике
ВЕЛИКИ СКАНДАЛ У ДРЖАВИ! Вучић бесан - из Владе му послали план "Србија 2030" и "Србија 2035" који је саставила вештачка интелигенција
КАКО "Новости" сазнају, пре пута у Анкару председник Србије Александар Вучић је тражио да види нацрт плана "Србија 2030" и "Србија 2035", а од надлежних из Владе Србије је добио предлог програма направљен преко Чет Џи-Пи-Ти (ChatGPT) односно преко вештачке интелигенције.
10. 02. 2026. у 21:55
"КАД СЕ ИЗНЕРВИРАТЕ, ПОКАЖЕТЕ НАСИЛНИЧКО ЛИЦЕ" Ана Брнабић оштро одговорила Ђиласу: Корупција је кад неко сам призна
ПРЕДСЕДНИЦА Скупштине Ана Брнабић оштро одговорила на још једну лаж Драгана Ђиласа.
10. 02. 2026. у 20:21
"СЛАБО СЕ НА ТОМЕ РАДИ" Шешељ објаснио шта мора бити следећи потез државе
СВЕ коловође блокадерског покрета морају бити одстрањене са универзитета, каже председник СРС др Војислав Шешељ.
10. 02. 2026. у 20:00
ГОРАН ШАРИЋ СВЕ ОБЈАСНИО: Хрватска се вратила на усташки наратив
ИСТОРИЧАР Горан Шарић каже да је комунистичка идеологија поражена падом Берлинског зида.
10. 02. 2026. у 19:30
ВУЧИЋ СЕ СУТРА САСТАЈЕ СА ПРЕДСЕДНИКОМ ПАРЛАМЕНТА ТАНЗАНИЈЕ: Србија јача сарадњу са афричким пријатељима
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић састаће се сутра у Београду са председником Парламента Танзаније Мусом Зунгуом, саопштила је служба за сарадњу с медијима председника Републике.
10. 02. 2026. у 19:15
Mile
31.10.2018. 23:20
Ma koju su to bitku u istoriji pobedili Četnici eto u celom tom ratu jedino je ta bitka bila bez saveznika gde su bili sami ustaše protiv četnika pa ih ustaše pregazile i to načisto.
@Mile - Eh Mile, pametni ljudi kad nesto ne znaju oni cute trazeci odgovore o svojim nepoznanicama ili u knjigama ili od onih koji vec imaju saznanja o njima. Prvi oslobodjeni grad u Evropi je bila Loznica a oslobodjena je krajem avgusta 1941. godine od strane cetnika pod komandom potpukovnika Veselina Misite.O borbama cetnika u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Sloveniji i Hrvatskoj mozes naci na internetu. Cetnici nisu bili samo Srbi vec i Hrvati, Slovenci, muslimani, Jevreji...
@Mile - Gospodine @Zorane, posto svi vasi istomisljenici tvrde da Broz nije hteo da oslobodi Srbe iz Jasenovca, mene interesuje zasto to nije uradio Draza?. Znate li vi odgovor na to pitanje, posto vidim da odlicno vladate istorijom?.
Prvi oslobodjeni grad u okupiranoj Evropi bila je Loznica, koju su oslobodile jedinice JVuO pod komandom potpukovnika Veselina Misite koji je poginuo u istoimenoj bitci. Istoriju uvek pišu pobednici,u našem slučaju komunisti pa se za mnogo istinitih dogadjaja neće ni saznati .
Ne znam zašto objavljujete bolesne komentare kao što je od ovog Mila. RTRS iz B.Luke je uradila temeljnu emisiju o ovom događaju. Đurišićevi četnici kretali su se čak iz C.Gore u koloni u kojoj su bili i ranjenici i izbjegli narod. Sačekale su ih utvrđene daleko brojnije ustaške snage, a partizani su ih napali sa leđa. O ovom događaju svedoče u toj emisiji stanovnici L.Polja koji su posle svega sahranjivali u masovne grobnice izginule. Ti svedoci pričaju uz suze o golgoti srpske mladosti.
Коментари (22)