ДОК је студирала физику у руском Саратову, Љубов Миронова није ни слутила да ће је касније предавати студентима у њој тада потпуно непознатом граду на истоку Србије. Игром случаја и животних околности, томе је кумовала љубав на летовању, а касније и брак, због којих је пристигла у Пожаревац.

- Свог бившег супруга упознала сам на летовању у Петровцу на Мору. Тада сам била на постдипломским студијама у Москви, а онда се вратила у Саратов, где сам предавала на Физичком факултету. Међутим, летња љубав наставила се и на даљину, да би 13. јануара 1991. године била крунисана браком - присећа се Љубов.

Иако је дошла у сасвим нову, непознату средину, брзо се снашла и уклопила, али и успешно научила српски језик, за само годину дана.

- Ускоро сам добила и српско држављанство, јер сам нострификовала диплому и почела да радим као предавач на тадашњој Вишој техничкој школи. Сада су услови за држављанство блажи, али тада су били строжи, па је било пожељно имати радно место - прича Љубов.

Прочитајте још - КУБАНАЦ “ОТКРИО” СРБИЈУ: Волим што Београд "живи" на улици, сви су насмејани као да немају проблема

Осим студентима, увек се посвећивала и својој великој љубави - сликарству, којем је била наклоњена још од детињства.

- Моја мајка била је шнајдерка, а отац столар. Иако сами нису студирали, веома су држали до тога да ја, њихова ћерка јединица, стекнем високо образовање. Иако сам хтела на уметничку академију, сугерисали су да се определим за неки "озбиљнији" факултет и тако сам уписала физику - прича Љубов.

Ипак, љубав према сликарству никад је није напустила, па му се радо посвећује у слободном времену. Учествује на бројним ликовним колонијама, као члан УЛИС "Милена Павловић Барили", а одлично сарађује и са УЛУК "Арт" из Костолца.

- Моја основна техника је уље на платну, а сликам и акварел и акрилик на платну. Радо учествујем и на хуманитарним колонијама, са којих слике иду на аукцију, за помоћ појединцима или установама - каже Љубов.

Иако се, у међувремену, развела, каже да нема намеру да се враћа у Русију.

- Овде ми почивају родитељи, који су дошли за мном из Русије. Овде радим, имам своје студенте и своје пријатеље. Осећам се пријатно и не планирам да се враћам у Русију - каже Љубов.

Оно што јој се највише допало у Србији и не престаје и даље да је осваја, јесте велика гостољубивост људи и њихова спремност на шалу.

- Свиђа ми се тај отворен дух код људи који су спремни да угосте, да прихвате, да се насмеју, да заплешу, запевају. Осим тога, уз сарму, подварак, гибанице и прасеће и јагњеће печење, освојио ме је пребранац, јер тог укусног јела нема код нас у Русији - каже Љубов.

Прочитајте још - Странци у Србији: Домаћине хвале, прљавштину куде

Осим духа људи, осваја је и лепота предела у Србији и плодна земља које има на сваком кораку. Каже да овде, ако посадиш семе, оно обавезно никне, а то немају многе државе на свету.

РОДБИНА

- Одлазим повремено у Русију, јер имам родбину, браћу и сестре из фамилије. Кад одем у посету, видим да су плате сличне као у Србији, али су цене веће него овде - упоређује Љубов.

У Пожаревцу нема родбину, али има бројне колеге и пријатеље. Ту је и неколико њених земљака, са којима се радо дружи, јер их повезују исти корени.