ДОК се обележава век од завршетка Првог светског рата, сет фотографија са Солунског фронта, посебно она на којој се види српски војник како стражари поред олупине обореног немачког цепелина, привлачи посебну пажњу јавности. Истражујући детаље тог догађаја, дошли смо до података који су готово непознати овдашњој јавности. Фотографије се налазе у британском Империјалном војном музеју и Националној библиотеци Француске, уз део докумената о самом догађају.

Након тешког војничког пораза услед тројне инвазије Немачке, Аустроугарске и Бугарске на измрцварену Краљевину Србију, наша војска се 1915. године једним делом пребацила на територију Грчке, и ту је извршена њена реорганизација. Пошто су се савезници обавезали да је преоружају сопственим ратним материјалом, у солунској луци је вршен пријем наоружања и друге опреме. Тадашња бомбардерска авијација није имала могућност далеког домета и ношења веће количине авио-бомби, а задатак бомбардовања бродова у луци и других важних циљева поверен је посадама цепелина. Занимљиво је навести како је полетна база цепелина код Темишвара била саграђена у новембру 1915. године, управо ради дејстава авијације против Србије. Имала је у свом склопу радио-центар, погон за генерисање хидрогена и комплетне механичарске радионице.

ПРВИ напад "ваздушне лађе" извршен је у фебруару 1916. и том приликом је запаљена Солунска банка, уз смрт више цивила након што су изручене две тоне бомби. У марту су немачки авиони покушали да изврше напад на луку, али су приликом прелета оборена три њихова авиона. Шестог маја је цепелин LZ.85 извршио други напад у раним јутарњим часовима. Настала је општа паника, јер су цивили напуштали домове и бежали улицама на све стране. Посада цепелина је усмерила летелицу ка луци и морнарички артиљерци са енглеског ратног брода "Агамемнон" су отворили шрапнелску паљбу топом. Летелица је оштећена и посада је морала да се приземљи у рејону ушћа Вардара. Убрзо након контролисаног пада, цепелин се нашао у пламену јер су га чланови посаде запалили како не би пао противнику у руке. Немачки ваздухопловци су покушали да се сакрију и побегну кроз околне мочваре, али следећег јутра их је француска коњичка патрола пронашла како суше своју одећу на јутарњем сунцу.

ПРОЧИТАЈТЕ И:ПРОБОЈ СОЛУНСКОГ ФРОНТА: За претке "Тамо далеко 1918-2018"

Ускоро је пронађена олупина цепелина, на чијој крми се и даље вијорила неоштећена ратна застава. Она је прослеђена француском Ратном музеју у Паризу, где је и сада изложена међу вредним трофејима. У знак почасти за обарање ове летелице, броду "Агамемнон" је дат један од пропелера и он је красио зид капетанове кабине у знак сећања на необичан подвиг.

ЗА НАС је, ипак, најинтересантније како је дошло до ситуације да српски војници чувају остатке цепелина на месту пада, а по осталим фотографијама се види како су учествовали и у преносу делова до дока солунске луке. Када се сазнало за обарање летелице, многи савезнички војници и део цивила су хтели да имају сувенир. Пошто је Вардар у тој зони плитак и муљевит, чамцима се тешко могло стићи и многи су газили кроз воду до колена, док су трска и друга вегетација биле више од људи. Канадски санитетски официр се тако утопио покушавајући да пронађе олупину јашући свог коња, иако су француски и српски стражари упозоравали радозналце колико је то опасна работа. Упркос томе, енглески официри, морнари, чак и болничарке су данима одлазили да откину део конструкције цепелина као сувенир.

Српски војник поред запаљеног "цепелина" 1916. године у Солуну

Тада је лансирана и никад званично непотврђена верзија како су двојица чланова немачке посаде жива изгорела, јер се нису могла извући након принудног слетања. Капетан Шерцер је потврдио како је свих 12 чланова посаде преживело принудно приземљење, а они су након испитивања од стране британске морнаричке службе упућени у француске логоре за заробљенике.


СРБИ МИРНО УКЛАЊАЛИ БОМБЕ

РАТНИ извештачи са лица места у Солуну су били импресионирани мирноћом и лежерношћу српских војника док су уклањали неексплодиране авио-бомбе на месту пада цепелина. Имајући у виду да су то претежно били ветерани са искуством из оба балканска рата, затим најкрвавијих борби у прве две године текућег рата, а приде су прошли и албанску голготу - овај догађај је за те тврдокорне борце био рутински задатак.

(Сарадник "Калибра")