ПИШЕМ семинарске, дипломске, мастер радове! Радим и докторате, 'пауер поинт' презентације, есеје, преводе са енглеског на српски и обрнуто. Сваки рад је за себе оригиналан и гарантовано пролази софтвере за проверу плагијата."

Ово, нажалост, није шала, нити пародија, већ само један од стотине огласа који се могу видети на сваком кораку. Препуни су их интернет портали и друштвене мреже, стигли су до огласа у дневним новинама и бандера испред факултета. Судећи по понуди, не мањка ни тражња, па је оно о чему се некад, у заборављено "време стида", шапутало, данас уносан бизнис. А за многе студенте легитиман, нормалан пут до академског звања.

Уз све то, закони Србије продају оваквих радова не сматрају кривичним делом, већ једино кршењем моралних закона.

Машинерија за продају знања, за коју кажу да је одувек постојала, данас већ има уигране, изверзиране, стручне раднике, обучене за теме, научне дисциплине, за ниво квалитета. Постоје ценовници и правила, плаћања, слања, провере...

- Већ деценију се бавим овим послом, а последњих година, како расте број приватних факултета, ангажован сам више него икад - каже за "Новости" економиста који се издржава од продаје радова студентима. - Свакодневно имам пет позива и један уговорен рад. Иако сам већ дуго запослен, плата на том радном месту не може да се упореди с новцем који зарадим од писања за студенте.

Уз свој "стаж" и искуство, наш саговорник не крије да велики број семинарских и дипломских радова пише и за један дан. А цену одређује спрам тога да ли је текст за студије на приватном или државном факултету, односно од озбиљности у приступу раду.

Прочитајте још - РЕШИО ДА ОСТАНЕ У СРБИЈИ: Завршио три факултета, па се вратио у родно село да прави кулен

- У зависности од тога да ли на факултету постоји софтвер за откривање плагијата, од броја страна, обима литературе, труда, цена дипломског рада је од 70 до 150 евра. Мастер рад може да кошта 200, али и 1.000 евра - објашњава он. - Иако сам приватно и под својим именом стигао до мастера, до сада сам неколико пута и "докторирао". Додуше, само на приватним факултетима. Не усуђујем се да пишем докторат на државном факултету, јер ни сам немам то звање. Најскупљи докторат сам наплатио 2.500 евра.

Судећи по разноврсности тема и коментарима задовољних клијената, колегиница нашег саговорника, која се рекламира на "Фејсбуку", развила је читаво "предузеће". Теме радова које је продала иду од лизинга, преко феминизма, сточне хране, епидемиолошких карактеристика варичела, па до магнетне резонанце и климатских промена.

- Идемо заједно до дипломе - стимулативна је порука са већине њених постова, где се на фотографисаним препискама са задовољним муштеријама деле комплименти, захвалност за указано поверење, честита за оцене стекнуте неморално. Податке за уплату шаљу поруком. Чим легне уплата, стиже рад.

По речима проф. др Бранислава Боричића, декана Економског факултета Универзитета у Београду, живимо у времену изокренутих вредности, када се изгубио осећај о моралном.

Прочитајте још - УЗАЛУД ЈОЈ ДОКТОРАТ: Одбили је безброј пута за посао, али од нечег мора да се живи

- Свесни смо свега и зато се на све начине трудимо да анимирамо студенте зашто је погрешно плагирати, користити туђе радове као своје, а с друге стране имамо детекторе за откривање телефона на испитима, софтвер за "хватање" плагијата, антиплагијат програм, кажњавамо дисциплински - каже др Боричић. - Нажалост, куповина радова, који не морају бити плагијат, дешава се и тешко ју је доказати. Илустративан је пример да ме је недавно позвао младић тражећи да поништим дипломски рад студенткиње којој је написао рад, јер му није платила. До те мере су се изврнуле норме да неко ко је учинио нечасно дело - тражи од декана да га заштити.

ВАКУУМ У ЗАКОНУ

ДОК онај ко пише радове за новац не подлеже кривичној одговорности, већ искључиво крши морални закон, купац, међутим, који такав рад представља као свој, повређује ауторска права. До тога долази тек ако би га тужио онај ко му је текст продао. Тужбом, што се у овом случају никада не дешава - каже адвокат Мирко Мркић. - Једино где могу одговатрају они који "својим перјем" ките студенте за паре, јесте због сиве економије, односно неплаћања пореза, и продавања услуга без отворене фирме. Иако услуга сама по себи није незаконита, не постоји област, име, нити врста предузећа под којом би се могла отворити таква фирма.

СТУДЕНТИ И ПОДВАЛЕ

НЕМА тачних података о броју плагираних и купљених радова, немају сви факултети софтвер за "хватање", а ми се на све начине трудимо да то смањимо и зауставимо - каже Боријан Соковић, студент проректор.

- Постоје правилници о дисциплинској одговорности, када се прекршај утврди, од привременог до трајног удаљења са факултета. Док је студената, међутим, биће и подвала. Преписивања је све ефикасније, али куповина оригиналних радова је тешко доказива. Треба радити на системским променама. Можда ово и није масовна појава, али је много видљивија него раније.