ОД 3.500 жена, колико се годишње породи у нишком Клиничком центру, тек 150 њих одлучи да сачува матичне ћелије из пупчаника. Иако стручњаци тврде да лече чак 80 болести, због чега их називају и "ћелијама живота", услуга чувања матичних ћелија за многе Нишлије је скупа. Чување се обавља у банкама у иностранству преко посредника који су у Србији, а за такву услугу потребно је издвојити око 2.000 евра што је један од разлога да се тек мали број парова одлучи на овај корак.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Матичне ћелије нису магични лек

Због тога што из медија и окружења свакодневно сазнају за ситуације када деца или млади оболевају од болести које би према уверавањима лекара могле да буду лечене крвљу из пупчаника, Александар Ц. и Сања Ј. из Ниша један су од ретких парова који нису имали дилему да донесу одлуку о чувању ћелија.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Матичне ћелије: Лек или само нада

- Почели смо тако што смо се информисали преко интернета. Има много банака које нуде услугу чувања. Уследиле су консултације са гинеколозима, лекарима и препоруке које су се добиле су се углавном тицале тога да се води рачуна да банка у којој би се чувала крв не нуди само услугу чувања већ и услугу посредовања уколико буде дошло до ситуације да све то у неком моменту буде потребно. Дошли смо до неколико варијанти, упоредили, цена је отприлике иста, 2.000 евра за 20 година чувања. Неки дају гратис пет година, али нас је посредовање определило за ту једну - испричала је за "Новости" Сања.

Она појашњава да сама процедура није компликована, да на кућну адресу стижу уговори, као и додатне информације о томе како све то функционише.

- Уколико се слажете са њима, све то потпишете и вратите назад и кроз неко време стигне кофер који са собом носите на порођај. Добро је што се ништа не плаћа унапред осим државне таксе за извоз крви, то је трошак који пада на вас пре свега тога, а главна сума од око 2.000 евра се плаћа тек након што се утврди да је узорак који је узет у Клиничком центру у породилишту исправан, да је довољне количине и да је све ту како треба - појашњава Сања док пакује кофер за узимање узорка који ће кроз месец дана понети са собом на порођај.

Др Бојан Лукић

Директор ГАК нишког КЦ др Бојан Лукић сматра да породиље нису довољно информисане о томе како сачувати матичне ћелије и да ли оне могу једног дана бити од користи при излечењу неке болести:

- Молекуларна биологија и инжењеринг вероватно јесу будућност медицине, међутим деликатни механизми којима се влада ћелијом су још ван домена науке и струке. Ми не можемо задавати команде ћелијама шта треба да раде и оне често могу да се отму контроли или да једноставно не раде.

Драгана Родић из Ниша, коју је судбина пре 15 година трајно везала за инвалидска колица после тешке саобраћајне несреће 1999, била је прва особа са Балкана која се одважила да испроба лечење матичним ћелијама.

Драгана Родић

Она се у Кини подвргла експерименталној трансплантацији ћелија у кичмену мождину, о чему је извештавао и Би-Би-Си. Међутим, лечење није било успешно.

Сања била одлучна


- Мислим да сам тада пренаглила, да се нисам најпре добро распитала о свему. То сам у том тренутку видела као пут излечења. Тада је све било експериментално. Из целокупне борбе испало је добро да сам успоставила контакте са научницима из целог света.

Препорука је да се људи добро информишу пре него што крену у излечење, али и чување. Мало се о томе пише и зна код нас, па их нисам сачувала на порођају, али мислим да ми је то била огромна грешка - поделила је своје искуство Родићева.

БИРАЈТЕ БАНКЕ

За оне који се одлуче да сачувају матичне ћелије из пупчаника, једна од препорука јесте да се не склапају уговори са банкама у иностранству које немају представништво у нашој земљи, јер у том случају, уколико би дошло до неког спора, не би био надлежан суд у Србији, него инострани. Зато је битно да се бирају банке које имају представнике, препоручују лекари.