БИОЛОШКИ сат и календар су дубоко усађени у људску свест и неупоредиво су старији од бриселских уредби о рачунању времена, које и сама ЕУ сад укида јер су неприродне - каже др Александра Бајић, неуропсихијатар и археоастроном. Она је уједно и први српски истраживач који је представио своје научне радове на конференцији Европског удружења за астрономију у култури, скупу који је недавно по 26. пут одржан у Институту за физику у Грацу.

Прочитајте још: Ко је заиста открио Лепенски вир

Њени радови о опсерваторијама и календарима праисторијског Лепенског вира и римске Ромулијане презентовани су пред 200 научника са свих континената, најразличитијих специјалности, од археолога и астронома, преко физичара и информатичара, до антрополога и социолога. Сви они се баве истраживањем начина којима су старе цивилизације стицале и примењивале астрономска знања, али и какав утицај та знања и обичаји имају у модерном свету.

Прочитајте још: ПОСЛЕ ПИСАЊА "НОВОСТИ": Приведено пет особа због крађе у депоу Железничког музеја

- Реч је о релативно новој мултидисциплинарној науци, која се бави старим културама и њиховим знањима, која су веома жива и применљива данас - каже др Александра Бајић. - То доказују многи, нама добро познати, хришћански празници, као што су Божић, Видовдан и Преображење, који су вековима служили као међаши годишњих циклуса. Иза танке религијске глазуре они су сачували много старија астрономска сазнања, која су била врло важна у свакодневном животу.

Саговорница "Новости" наглашава да је астрономија најстарија природна наука, јер је људски род од настанка посматрао небо и кретање небеских тела ради оријентације у времену и простору. Као што су звезде некретнице служиле за оријентацију путника у простору, тако су истакнути облици рељефа служили за оријентисање у времену.

Др Александра Бајић

- Календари су постојали пре проналаска писма, а уместо црвених слова и бројки, за утврђивање годишњих циклуса коришћено је посматрање положаја Сунца у односу на карактеристична узвишења - каже др Александра Бајић. - Тако су становници Лепенског вира направили календар посматрајући Сунчево кретање у односу на монументално брдо Трескавац с друге стране Дунава. Римљани који су живели у Ромулијани, крај данашњег Зајечара, одређивали су време слављења празника у односу свитања према светом брду Магура, на коме су направили и посебне објекте - оријентире. Излазак сунца изнад сваког од њих најављивао је дан кад се славило друго божанство.


ПРАИСТОРИЈСКЕ ОПСЕРВАТОРИЈЕ У МОДИ

РЕФЕРАТИ др Александре Бајић изазвали су велику пажњу научника, који су најавили посете Лепенском виру и Ромулијани.

- Обилазак древних опсерваторија није интересантан само научницима, оне су просто опседнуте туристима. Најпопуларнија праисторијска опсерваторија у Немачкој ове године имала је два милиона посетилаца, па су локалне власти морале да ограниче број туриста, јер мештани од њих више не могу нормално да живе. Кад су археоастрономи у Грацу сазнали да ми имамо десетине таквих опсерваторија, били су запањени - каже др Бајић.