КАДА би се Специјалној болници за рехабилитацију “Бања Кањижа” одређивао нови назив, онда би, вероватно, дилема постојала само између два имена. Једно је име мудрог Хермана Гринфелда, оснивача бање, а друго Ференца Агоштона, дугогодишњег директора који је од ове установе направио модерну болницу, коју је, како он сада каже, тешко урушити.

Први је четири године молио градске власти да му издају концесију на 30 година како би сумпорна, лековита вода са пашњака Јараш могла да се користи за купање и флаширање. Када је 1912. године, коначно добио дозволу, са групом предузетника основао је Акционарско друштво “Чудотворни бунар Артешко купатило”. Тако је, практично настала бања Кањижа, јер је стечено право да се до 1943. године вода може користити за купање.

Други је, много година касније, оживео “чудотворни бунар” на Јарашу. У парку бање подигао је споменик мудром Херману, направио од ње једну од најбољих бања у земљи и чак осам месеци у њој крио чувеног шахисту Бобија Фишера, за којим је била расписана светска потерница.

- Било је то 1992. године када је Фишер на Светом Стефану одиграо реванш меч за титулу светског првака са Борисом Спаским. За Фишером је била расписана потерница, јер није платио порез Америци и тим мечом је прекршио санкције према тадашњој Југославији. Зато је почела његова бежанија ка северу. Меч је организовао новинар Јанош Кубат из Сенте, он се сетио мене, јер сам сенћански ђак, и довео га у бању. Претходно је две недеље био у Бањи Јунаковић код Апатина, али му је сметала близина ратишта - прича Агоштон.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Војвођанске приче: Градоначелник у мантији


Али није прича о настанку бање Кањиже само збир проверљивих информација, тачних података и јасних одлука. Као и обично, прати је романтична, бајковита легенда о љубави са срећним крајем. Јунакиња је тамнопута девојка. Циганка, наравно... Купајући се водом са Јараша, она је не само излечила болесне ноге, већ се и толико пролепшала да се удала за младог и, подразумева се богатог, мађарског барона, који се одмарао у бањи.

Чудотворни бунар на Јарашу 1907. Фото Приватна архива


Боравак славног Бобија Фишера на овом месту није легенда. Некадашњи директор Ференц Агоштон сведочи о томе, држећи се обећања да неће дати да се објаве фотографије о тајном госту.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Војвођанске приче: Опанци као судбина


- Имао је три телохранитеља, и то су били наши људи. Није био преке нарави. Дању је најчешће спавао, а ноћу шетао, некада чак 14 километара до Хоргоша и назад. Ноћу је могао да се купа у базену, надзирали су га телохранитељ и спасилац. Берберина смо доводили из Сенте, а некада је и он ишао тамо да се ошиша. Један телохранитељ је сваког дана на Хоргошу прелазио у Мађарску да му купи светску штампу, јер је желео да буде у току - каже Агоштон.

Бања Кањижа некада Фото Приватна архива

ПОСЕТЕ СВЕТОЗАРА ГЛИГОРИЋА - ДОК је Фишер био у бањи, Светозар Глигорић је долазио сваке недеље да заједно играју шах. Сатима су играли. Посећивале су га још само сестре Полгар из Мађарске - сведочи Агоштон.

Фишеру нико није смео да прилази, а било је тачно одређено и који конобари га служе. У ресторану је увек седео за истом столом, код огледала.

- Ту је само ручао. Волео је да једе парадајз и рибљу чорбу, али би редовно упрљао столњак. То је нервирало једног конобара. Морао сам да му објасним да му тај гост обезбеђује плату, јер је његов менаџер дневно плаћао око 300 евра. Сваког дана је мењао новац да би платио боравак. Онда је конобар ућутао - смејући се препричава Ференц Агоштон.

Биста Гринфелду, оснивачу бање

Како је тихо дошао, тако је Боби Фишер нечујно отишао из бање Кањиже. Прешао је у Мађарску, одатле у Јапан, па у Рејкјавик, где је добио азил, касније и умро и сахрањен. Али нико није успео да сними или слика Фишеров боравак у Кањижи. Чак ни новинар немачког “Штерна”, који је месец дана чекао у холу, нудио и новац, али узалуд.

Агоштон седи за Фишеровим столом

Није ни Циганка из легенде заслужна за откривање лековите воде на пашњаку. То су први приметили чобани. Када су пресушила два једина бунара за напајање стоке, они су 1907. од градске власти тражили да се избуше нови, што је урађено наредне године. Како у монографији “Стогодишња бања” пише др Атила Климо, пастири су убрзо приметили да је вода из нових бунара другачија. Била је необично топла, жућкасте боје, помало је мирисала на сумпор и била је запаљива. Горела је ружичасто. Када су почели да је пију и да се купају, осетили су да им је костобоља блажа и да им нестају кожне болести. Народ је сазнао за ова својства, све је чешће користио воду са нових бунара и извориште је назвао “чудотворни бунар”. А када је 1913. вода доведена у Народни парк, предузимљиви Јеврејин Херман Гринфелд проценио је да то може да постане озбиљан бизнис.

Херман Гринфелд са ћерком

РАДИО НАОПАКО, А ИСПАЛО ДОБРО - МНОГЕ ствари сам радио наопако. А испало је добро. Медицину сам уписао у 32. години - приповеда примаријус Агоштон, иначе, велики љубитељ сликарства, музике, кулинарства и фотографије. Отац два сина и деда четворо унучади.

- Већ је имао циглану, црепану и банку. Направио је бању и тако одредио даљи развој Кањиже - прича пензионисани директор др Ференц Агоштон.

Град је тада Акционарском друштву на 30 година изнајмио и зграду у Народном парку и на вечно уступио право власништва над плацем за 15 вила - пише у монографији “Стогодишња бања”.

Бивши директор “Бање Кањижа” Агоштон одлучио је 2009. године да обнови “чудотворни бунар” на Јарашу и да у бањском парку подигне споменик Гринфелду. И опет се догодила легенда. Дан пре отварања, бунар је “проплакао”.

Споменик лепој Циганки у бањском комплексу

- Бушотина је “проплакала”, јер је из цеви где цури гас капала вода како не би дошло до експлозије. Народ каже да ће бити кише кад бушотина плаче. И заиста, дан пре отварања било је сунчано, а сутрадан је падала јака киша - сведочи Агоштон.

Њему споменик не треба подизати. Он је то сам урадио. За 18 година, колико је био директор, увео је савремене методе лечења, купио најбољу опрему, увео системе квалитета и информатике, изградио два хотела, доградио трећи спрат бање, запошљавао стручан кадар и први увео праксу да свим гостима за божићне и новогодишње празнике пошаље честитку.

Примаријус др Ференц Агоштон са монографијом о бањи Кањижи

- Слали смо чак 2.500 честитки. Увек су то биле старе фотографије бање или репродукције слика - каже бивши директор.

Бањска вода некада се флаширала

И како то често бива, и у легендама и у стварности, па обућар има подеране ципеле, а кројач поцепане панталоне, примаријус Фаренц Агоштон, који је у “Бањи Кањижа” увео метод истезања кичме у лечењу дискус херније, сада хода уз помоћ штапа. Болесне кости лечи у “својој” бањи. Јер је најбоља.

- Оставио сам бању у таквом стању да ће бити уметност урушити све то - вели нам на крају.