У чачанском насељу Љубић, на левој обали Западне Мораве, на празник Усековања главе Светог Јована Крститеља традиционално се одржава вашар, највећи у том делу Србије у позним данима лета.

Црнпураст продавац у тридесетим, са папучама без чарапа, па бермуде, па мајица, од састављених шака пред устима саставио је разглас и галамио низ препун пијачни сокак:

"Фармерке из Новог Пазара, од петсто до хиљаду, ко приђе ближе 100 динара ниже".

Прочитајте још: Тајландски сладолед на шумадијски начин

То је, ето, српско-ромски маркетинг који проверено доноси новчану корист трговцу. Башка што су у Србији прилике нешто боље но досад, па се на вашаришту у Љубићу сакупило мноштво света, и свако је нешто купио или продао.

Усекованије Светог Јована Крститеља јесте и црвено слово, али и дан кад се на левој обали Западне Мораве, по вековном обичају, саставе сви који би да пазаре нешто за зиму или продају штогод стечено преко лета.

Чак са Голије приспео је вредан, стасит сељак, жуљевитих руку и, стојећи крај подигнуте цираде свог камиона, хвали храстовину, скраћену на метар.

Прочитајте још: Пасуљ за сва времена

"Пет `иљада, мике", вели продавац пријатељски, иако зна да и нисмо нарочити купци.

Мало постранце, седе и дуван пуше продавци свега и свачега. Сваштари. Од сабраних дела Карла Маркса до лед рефлектора који би лако могли украсити неку башту.

Девојка је на калдрму поставила коњски ам од црне говеђе коже, биће да је надживео два или три ђогата, али још добро изгледа. "То ти је два`ес евра", рече нам продавачица.

Не знам како се одвијао њен посао са коњском опремом, али на сточном делу пазара не беше ни марве ни људи. Уствари, нешто мало: једна крава и једна приколица тракторска са двискама и шиљежађу. Тај се пијац разишао иако освит није далеко, још није откуцало 10.

У бескрајном низу серијског еспапа, не нађосмо оно што је дело обичне људске руке - нигде нема кондура пироћанки, ни аутњака које обично носе калуђери, ни полена које вредне челе донесу на улиште.

Али, има пуно народа који се бори за бољи дан, међу њима и Милуна Марјановић (77) из Катића. Оденула се како ред налаже, убрадила марамом и у шакама држи оно што ради од вуне.

"Чарапе су 500, џемпер 1.800 динара", одмерила је старица цене свог рукорада.

Ублизу, Славица Павловић (45) из Чачка продаје лимарске радове. Годинама о Светом Јовану држи тезгу на истом ћошку. И сама, у радионици где се обрађује плех, обрађује оно што ће продати.

"Ово су пећи за паприку, 2.000 веће, 1.500 мање. Иначе, држим локал на овој пијаци и бавим се оним што су радили прадеда и деда мог мужа, живимо пристојно, школујемо децу и радимо. Мада, омладина баш и не обожава да ради", казала је Славица за "Глас западне Србије".

Крестосмо даље кроз вашар - гаће боксерице коштају 150-200, три женска веша 200, лизалице 50, ренде 250, мушка мајица 150, шест пари чарапа 200, девет сунђера 100, три паковања штипаљки 100, ариљски веш мушки 150, роштиљ 2.000, наочари за вид кинески 250, брусхалтери бели 400, три ариљска пешкира 500, већи пешкир 300, варјаче четири за 100, ћебе 1.500, веће метле 250, паприка од 50 до 70, патлиџан 30, купус од 12 до 15, боранија 150, пасуљ тетовац 300, пасуљ маџарац 350, брезова метла 180, веза луча од 100 до 150, саднице сибирске ароније 200, сибирског лимуна 400, нара 300, а тибетанске биљке гоџи 200 динара, мада нисмо сигурни како ће то да се прими у Србији.

То овако, ето, бива сваког септембра у Љубићу, и ко одавде није кренуо са неком стварчицом или пазаром, понео је барем утисак. За утисак је најлакше, ако имате новца, свратите под шатру код Мића Мрака, хиљаду је прасетина, хиљаду и по јагњетина, а где је Мићо ту увек има и чиграстих певачица. Наздравље.

Успут, може да се пазари земљани суд из Злакусе, неко ће се из куће женити или удавати, потребно је. А лонци су од 1.000 до 6.000.

Напослетку, ако немате коња, ипак вам је потребна срећа. Једна потковица коју су исковали Дарко и Слободан - Лућо Марковић из Опланића код Краљева, коштала је 300 динара.