КАДА су се угледне Српкиње из Новог Сада, 29. марта давне 1881. године окупиле у српској гимназији, како би, кроз Добротворну задругу “Српкиња Новосаткиња” помогле онима којима је помоћ најпотребнија, тешко да су могле да помисле да су тиме поставиле чврсте темеље најхуманије светске организације - Црвеног крста. А, управо се то и догодило, Црвени крст Новог Сада оснивање ове организације, како су у монографији “Црвени крст Новог Сада - прошлост као залог за будућност” подсетили др Владимир Баровић и Драган Лазић, “рачуна” као своје почетке у Новом Саду.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Војвођанске приче: На крсту осликао љубавницу попа

А правила којих се ово друштво придржавало, како прича Баровић, док осветљава најраније дане хуманитарног рада у Новом Саду, усвојило је укупно 59 дама, и она предвиђају да се “путем доброчинства стара за новосадско женско друштво” и да “треби зле обичаје и шири морал. Да ту цељ постигне подиже забавишта, и даје уточишта потребито сиротима, као и оној деци чији родитељи раде ван куће...”

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Војвођанске приче: Паор лукавством спасао град

До Првог светског рата, додају хроничари ове организације, Црвени крст Новог Сада, који је, формално, основан 7. јула 1881. године, увек су водили угледни грађани Новог Сада.

- Једна од значајних активности било је и организовање годишњег бала - објашњава Баровић. - Ту се окупљала ондашња друштвена елита, са циљем да се скупе новчана средства која ће бити утрошена у хуманитарне сврхе.

Новосађанке на курсу кућне неге

Новине у организовању Црвеног крста доноси оснивање нове државе - Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, 1918. године, која је, уз то, у аналима ове организације, упамћена и по епидемији смртоносне шпанске грознице, која је од активиста Црвеног крста захтевала изузетно велико ангажовање.

- У аналима је уписано како је ова грозница највише маха узела у новембру 1918. године - подсећа Баровић. - Овај грип је захватио велики број грађана и остао познат по томе што је однео огроман број живота.

Аутори ове монографије такође подсећају како је у то време највећи значај у раду Црвеног крста, не само у Новом Саду, већ и у целој Војводини, имала чувена хуманитарна радница Теодора Дора Дунђерски, која је била на челу Војвођанског Црвеног крста.

- Тада је ова органзација обухватала 396 општина Баната, Бачке и Барање - истиче Баровић. - Теодора је, иначе, имала велико искуство у томе, јер је, пре тога, дуго била на челу Добротворне задруге “Српкиња Новосаткиња”.

Група активиста Црвеног крста, једна од првих у Новом Саду

Црвени крст Новог Сада, између два рата, како каже Баровић, предузео је низ корака који су се показали као визионарски. Пре свега, то су биле мере у области социјалне политике.

- На крају рата, велики број грађана Новог Сада потпуно је осиромашио - наводи Баровић. - Управо зато, 1927. године, први пут је отворена народна кухиња, а она од тада до данас има огромну улогу за егзистенцију најугроженијих.

ХУМАНИТАРНА ШКОЛА У ПРИРОДИ

ИЗМЕЂУ два рата, како подсећа Баровић, припадници Подмлатка Црвеног крста боравили су и у летовалиштима на Фрушкој гори, у ваздушној бањи “Змајевац”. У њој су, такође, деца добијала низ корисних података о мисији ЦК, тако да је то била својеврсна хуманитарна школа у природи.

Зграда ЦК с краја тридесетих година прошлог века

ПЕЧАТ АРХИТЕКТЕ ТАБАКОВИЋА

ЗГРАДУ Црвеног крста Новог Сада, која је саграђена 1929. године, пројектовао је Ђорђе Табаковић, велико име новосадске архитектуре и човек чија су артитектонска дела и модерни интернационални стил умногоме оставили печат у Новом Саду.

Хуманитарни рад се учио

САМАРЈАНСКИ ТЕЧАЈЕВИ”

ЦРВЕНИ крст Новог Сада, тридесетих година прошлог века, памти се, организовао је и низ “Самарјанских течајева”, односно, курсева за добровољне болничарке Црвеног крста. На њих се пријављивао велики број жена, које су у потпуности обучене да пруже медицинску негу и помоћ.

Фото-монографија - “Црвени крст Новог Сада - прошлост као залог за будућност”