Саво Штрбац: Олуја убија Србе и после 23 године

АКО гледамо с позиције државе Хрватске, логично је да својим херојима даје највећа државна одликовања. Генерали Анте Готовина и Младен Маркач у Хрватској имају ореол жртве, јер их је Хашки трибунал ослободио. Али, иза њих су остали крвави трагови. На балканском простору још важи правило - што си на једној страни већи херој, на другој си већи злочинац. Док ми у време годишњице "Олује" тугујемо, Хрвати се веселе. То је правило у животу.

Овако Саво Штрбац, председник Документационо- информационог центра "Веритас", коментарише, за "Новости", најаву да ће хрватска председница Колинда Грабар Китаровић 5. августа, поводом 23 године од војно-полицијске операције "Олуја", у којој су протерани крајишки Срби, у Книну уручити одликовања двојици генерала.

- Хрвати не смеју да одустану, јер су направили државу на темељима "домовинског рата" - каже Штрбац. - Морају да славе "Олују", као што морају сваке године да избаце списак педесетак нових "ратних злочинаца". Како другачије да докажу да смо ја и други Срби из Хрватске били агресори?! А ми смо Срби, чији су преци живели тамо вековима. Наше породице су на тим просторима биле можда и дуже него неке хрватске.

* Колико је Срба, према подацима "Веритаса", током акције "Олуја" било принуђено да напусти своје домове?

- Дошли смо до податка да је само у "Олуји" протерано више од 220.000 Срба. У том делу Западне Славоније, Баније, Кордуна, Лике и Далмације живело је око 230.000 људи. Око 2.000 Срба је убијено, а према попису Црвеног крста, око 8.000 их је остало у Крајини. После "Олује", било је још неколико акција хрватске војске. Иако то нису били велики егзодуси, људи су напуштали своје домове.

* Зашто се и број настрадалих у "Олуји" мења из године у годину?

- Ове године дописали смо још двоје. Обично су изостављени неки старац, старица, а породица долази да их пријави тек кад им нешто затреба. Ставка "ако је неко преминуо у рату" доноси много бодова на конкурсима за станове, кредите... Кад питам њихову децу или унучад што их нису пре пријавили, кажу: "Кога брига осим породице за старицу од сто година која би можда ионако умрла те зиме." Међутим, суштина је у томе што је ратни злочин убити или оставити без хране и лекова старицу од сто година, а убити војника од двадесет - није. Нажалост, то је тако.

* Колико је, према вашим подацима, погинулих и несталих?

- На евиденцији "Веритаса" налазе се имена 1.861 погинулог и несталог. Међу њима је 1.211 цивила. Међу жртвама је 548 жена. Нисмо "надувавали" бројке, јер су и ове, реалне, застрашујуће. То је разлог зашто се сви враћају "Веритасу". Хрватски хелсиншки одбор, на челу са Иваном Звонимиром Чичком, 1995. је објавио да је у "Олуји" убијено 5.000 Срба. Тај број је кружио по свету. Сећам се да смо ми тад имали списак на коме је било мање од 1.000 убијених. Представник УНХЦР ми је рекао да нисам нормалан, Хрвати говоре да је убијено пет хиљада, а ја немам ни хиљаду. Одговорио сам да су моји подаци тачни, јер Хрвати имају број, а ја имена.

* Очекујете ли да ће се број жртава још увећати?

- Не знам. Можда и ја дођем до 5.000. Волео бих да не дођем, волео бих да су и ови људи са списка живи. Сваки пут кад упишем неког новог, радим то с много туге и жалости. Волео бих да немамо ниједну жртву у Јасеновцу, ни у Јадовну, нити било где. Залажем се за то да свака жртва мора да има име. Не због Хрвата, Уједињених нација, него због нас. То раде Јевреји. Од њих треба да учимо. Ниједан број није мали.

* Колико је људи осуђено за злочине у "Олуји"?

- До сад је правоснажно осуђен за ратни злочин само један припадник војске Хрватске, и то за убиство брачног пара и заробљеног војника. Да будем мало циничан, ни он није етнички Хрват, него Албанац који је, знам то поуздано, променио име. Водиле су се истраге за убиство цивила у селима Гошић и Вариводе. У оба масакра учествовали су исти људи, који су пред полицијом признали злочин. Mеђутим, кад су дошли на суђење, адвокати су их саветовали да порекну оно што су признали у току истраге. Они су ослобођени. Има још циничних пресуда, али кад суде Србима, осуде и оне који су били сто километара од места догађаја.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Саво Штрбац: Почела хапшења Срба по хрватским потерницама, опрезно на одмор

- Наши судови имају регионалну надлежност за ратне злочине на простору бивше Југославије. Ми смо то применили тек неколико пута. Правоснажно смо осудили Хрвата Вељка Марића. И, цела Хрватска се дигла против Србије. Тражили су да се осуђени Вељко трансферише. Први пут наши то одбијају, а други пут, иако се ништа није променило, дозвољавају његов трансфер. Иначе, кад је наше тужилаштво доставило оптужницу на којој су била имена 43 Хрвата, то је изазвало велику буру и негодовање у Хрватској, и великом брзином је донет закон којим се проглашавају ништавним одлуке судова СФРЈ, СРЈ и Србије. На њихову срећу, наше потернице више нико у свету не прихвата.

* Зашто?

- Зато што смо били неозбиљни. Када је ухапшен Агим Чеку по потерници из Србије, чим је неко из ЕУ позвао неког нашег политичара, он је ослобођен. Пустиш једног, пустиш другог и више те не схватају озбиљно.

* Почетком лета упозоравали сте Србе из бивше РСК да буду опрезни јер су почела хапшења по хрватским потерницама?

- Комисије су 26. априла предале нове спискове за ратне злочине, али то наша јавност не зна. Већ два месеца тражим да ми се достави тај списак, али не могу да га добијем. Људи ме зову, питају шта да раде, добили су позив за такозвано оптужно веће, постоји оптужница за ратни злочин, а ни на једном списку их нема. Беже из Швајцарске, Канаде, Аустралије у Србију, јер су на истражним решењима. Израчунао сам да је 100.000 Крајишника зазирало од повратка у Хрватску.

* Назире ли се томе крај?

- Гониће Хрвати генерацију која је била по годинама способна за рат док смо живи. И то је, чини ми се, императив њиховог опстанка као државе. Нико код нас то не разуме. Нашим дипломатама, укључујући и министре, важно је да се појаве на телевизији, дају неко саопштење, опсују некога... Али то није дипломатија. Права дипломатија се води нечујно, иза завесе. Тек кад се нешто договори, иде се у јавност.

* Како Срби у Хрватској данас остварују своја елементарна права?

- Бескрајно тешко. За ових 20 година нестало је више од 400.000 Срба. Како ствари стоје, за пет година биће премашена пројекција Туђмановог естаблишмента из деведесетих - да ће за сва времена бити решен проблем српског питања, кад Србе сведу на мање од три одсто. Догађа се тихи егзодус. Не беже људи од добра, него од зла. Неприродно је да живе старци без млађарије, неприродно је да живе без струје...

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Саво Штрбац: Увреда је поредити "Веритас" и Линту

* Шта је с потерницама из Србије?

* Да ли и даље сматрате, као у време док сте били секретар Владе РСК, да би за крајишке Србе било боље да је прихваћен план З 4?

- Да. Чињеница је, међутим, да га ми нисмо прихватили. Предлог плана донели су нам 30. јануара 1995. представници Америке, Русије, Уједињених нација и ЕУ. Направили су тај предлог како би се предупредили сви ратови и сукоби. Тражило се решење, компромис, као сад за Косово. Сећам се да је руски амбасадор Виталиј Чуркин дошао на книнску тврђаву и викао: "Шта хоћете ви Срби?! Нудимо вам државу у држави!"

* Шта је заправо био план З 4?

- Срби би имали своју власт, парламент, новац, територију и амблеме. Проблем је, међутим, био то што нам нису дали све оно што је Република Српска Крајина имала тад под контролом. План је апсолутно искључувао Западну Славонију, где је тад живело 15.000 Срба, а источну Славонију, Барању и западни Срем је третирао као прелазну управу од пет година. После пет година би се вратила у уставноправни поредак Хрватске. Било је тешко рећи западним и источним Славонцима: "Ми ћемо добити државу у држави, ви имате нешто за пет година." Нисмо могли постићи јединствен став.

НЕИДЕНТИФИКОВАНЕ ЖРТВЕ

ДА ли после оволико година има неидентификованих и неексхумираних?

- ОД 1.861 жртве, расветљене су судбине 1.084, и оне су сахрањене. Као нестало, води се 777 људи. Постоје 152 регистрована гробна места које Хрвати још нису ексхумирали. Оправдање траже у томе што су им пуни капацитети мртвачница где се одлажу та тела која су ексхумирана а нису идентификована. Имамо још 362 ексхумирана посмртна остатка која нису идентификована.