НА Гвозну изнад Калиновика, на 1.300 метара надморске висине, косци Дринско-романијске регије минулог викенда су оживели сећање на косидбу коју су на овом брду 1993. године, предвођени генералом Ратком Младићем, извели припадници Гардијске бригаде РС.

- Диван је осећај бити међу овим косцима и подсетити се на догађај од пре 25 година, када су у вихору грађанског рата у БиХ српски народ и војска налазили време да, уз борбу за слободу, не запуштају ливаде својих предака. Бити свој на своме, била је и тада порука генерала Младића, рођеног у Калиновику - каже, за "Новости", Милева Комленовић, начелник Калиновика у другом мандату.

Са косцима се, уместо генерала Младића, дружио његов син Дарко.

- Мени је ово још једна у низу потврда да народ и даље воли свог генерала и да цени оно што је он урадио у једном тешком времену. Биће ово за њега, у Хагу, велика мотивација - каже Дарко Младић.

На ливадама Гвозна, косце с Романије је предводио Саво Влачић из Хан Пијеска, вишеструки победник косидбе у Сокоцу, а групу из Новог Горажда предводио је Добрисав Дроца. Испред многобројних косаца из Калиновика, с косом у руци марширао је трогодишњи Радован Јокићевић, којег је за косидбу обучио деда Мићо.

СЕЋАЊЕ Ратко Младић са војницима-косцима 1993. на Гвозну

ПРОЧИТАЈТЕ И:СРАМОТНО ПОНАШАЊЕ: Мерон се подсмевао Младићу


- Мени је ово добра припрема за такмичење у Сокоцу, где браним прошлогодишње прво место. Овде је трава оштрија, па је, уз технику, потребна и снага. Овде смо, пре свега, дошли да оживимо сећање на важан дан из 1993. године и лик Ратка Младића, који је, као најшколованији официр тог времена у РС, уз свој народ ишао напред и са косом, када су то захтевали услови, време и расположење - каже Саво Влачић.

ПОДРШКА Милева Комленовић и Дарко Младић

Попут Косовке Девојке, косце је водом и ракијом из бардака освежавао Томислав Боровина, некада чувени косац.

- Срећа је што су радије пили ракију него воду, па нисам много пешачио. Имати мобу на било којој ливади данас је велико људско достигнуће, јер је "људовање" одавно заменила механизација. Могли смо и ми овде изнети косилице, али смо желели да се овом мобом подсетимо на времена бивша, када је гужва била у ливади и у предаху за трпезом. Драго ми је што се овога пута певало, баш као и некада, а ја, да ли због бардака или сете на стара времена, дружење сам започео песмом "Ој, ливадо, ето ти косаца, ој, девојко, ето ти просаца" - и даље у добром расположењу говорио је Томислав Боровина.

МАЛИ МРАВ

НАЈЧЕШЋЕ се чула песма "Ливада, ливада, сањива се буди, мали мрав се шета и по Фатиним и по Дариним, Марининим или Сањиним грудима". Кад се шета, а још ако је и при пићу, мрав груди не бира по националности. А и што би... Са косидбе на Гвозну косци су се разишли уз обећање да ће се на истом месту наћи и догодине.