ЛЕСКОВЧАНИН Добросав Тошић (82) био је видно обрадован када је чуо да је на његова врата закуцао неко из "Вечерњих новости".

Иако смо стигли ненајављени примио нас је као да смо му род најрођенији. Читава његова кућа, у којој станује са сином, снајом и унуцима је у знаку нашег листа. На полицама су старија издања, а на столу дневне собе актуелни бројеви. Крај њих наочаре.

- Баш ми је драго да ми је после пуних шест деценија колико се дружимо дошао неко из "Новости" - каже наш верни читалац. - За мене је то најбољи лист на свету. Друге новине нисам читао. Нису ми ни требале. Свуда и на сваком месту за вас имам само похвале. Некада ми у шали кажу да сте добри али да нисте најстарији у Србији, а ја им одговорим да је то срећа, јер не бисте били овакви какви сте данас.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Ирац великог срца опет шета за нашу децу

Добросав се кроз разговор о "Новостима" враћа у младост, односно у време када се појавио први број нашег листа. Ишао је у санитетску подофицирску школу у Београду и становао у Чика Љубиној улици. Враћајући се са наставе октобра 1953. године, у време Тршћанске кризе, улетео је међу демонстранте. Из гужве није успео да се извуче. Док је шетао београдским улицама у руке му је доспела новина каква се до тада није могла видети.

- Сећам се тог црног заглавља. Нећу никада да га заборавим - каже Добросав. - Штампани сте на ћирилици што ми се посебно допало. Уз вести је било много фотографија, а концепција таква да може да задовољи знатижељу најшире читалачке публике. Показало се да новине могу да буду озбиљне, а да не буде сувопарна и досадна и то је рецепт кога се деценијама успешно држите.

Сваки детаљ из његовог живота повезан је са нашим листом јер овај, за своје године, врло виталан човек није пропустио ни један једини број "Вечерњих новости" од 1958. године када се запослио у лесковачкој фабрици чарапа "Зеле Вељковић" где је провео радни век.

- Код Ракићеве кафане био је киоск и кад кренем на посао тамо свратим - сећа се Добросав. - Чим би ме видела продавачица је у рукама већ држала "Новости". Последњих 17 година до пензије био сам трговачки путник. Продавао сам чарапе у Босни и Херцеговини и Далмацији. И тамо се нисам одвајао од мог омиљеног листа, а радни дан сам почињао уз кафу и "Новости". Баш сам недавно на вашим регионалним странама прочитао да су Лесковац и Бијељина постали градови побратими. Било ми је веома драго, јер сам тамо стекао много пријатеља.

БИЉЕ И ЗДРАВЉЕ ДОБРОСАВ је пензионерски живот испунио и тиме што се бавио изучавањем и прикупљањем лековитог биља. Због тога је дуго био и верни читалац још једног нашег издања "Биље и здравље". И сада чува више од стотину бројева. Сва сазнања о лековима природе је систематизовао у скрипти коју је годинама писао, а податке о својствима биљака и њиховим лековитим моћима илустровао је фотографијама које је сам правио. Редовно је куповао и друга издања наше компаније попут "Спорта" и "ТВ новости".

"Вечерње новости" су са овим смиреним, занимљивим и одмереним човеком биле када су му се дешавале најбитније ствари у животу. Уз "Новости" се заљубио у покојну супругу и градио кров над главом, родили су му се син и ћерка, потом и унуци и праунуци... Уз "Новости" је Добросав и туговао када је остао без супруге која му љубав према нашем листу никада није замерала.

И спорт је велика љубав нашег саговорника. Рукомет је играо у младости. Због тога прво чита спортске вести, а онда крене од насловне стране и до краја дана ниједно слово "Вечерњих новости" не остане непрочитано.

- Окорели сам звездаш, па ми је вести о Црвеној звезди увек мало - додаје Добросав. - Сад вам је главни уредник партизановац. Поздравио бих га и поручио му да не заборави Звезду, јер ми је и она у души, али морам да признам да од Звезде мало више волим "Новости"! Када читам друге и вас то је као основна школа и гимназија.

Прве пензионерске године Добросав је проводио у родном селу Доње Коњувце у околини Бојника, али ни тамо није могао без нашег листа.


- Сваког дана бих бициклом прелазио по пет километара у једном правцу како би у Бојнику купио "Новости" - наглашава Добросав. - Ето колико ја не могу без вашег листа и колико сам загрижен за "Новости"! Пре ћу остати без хлеба него без "Новости". Када сте славили шест деценија постојања хтео сам да вам пишем и честитам, а онда сам помислио ко зна колико ће таквих честитки стићи, па сам одустао, али сам у срцу славио заједно са вама.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
МЛАДИ АМЕРИКАНЦИ СРПСКОГ ПОРЕКЛА: Код нас се не праве "панкејкс", већ палачинке са нутелом

Док нас испраћа захваљујемо се на верности и посвећености ономе што радимо. Пожелели смо му дуг живот и добро здравље, а он "Новостима" да остану онакве какве су одувек биле и да славе још много јубилеја са генерацијама које тек долазе.