Храст у селу Дивљана код Беле Паланке, који је према подацима Туристичке организације те општине стар више од хиљаду година, још одолева времену иако је од његовог стабла остала само кора.

Заветни храст пречника два метра и обима стабла 6,35 метара, са прилазног пута изледа попут сваког другог џиновског дрвета – огромно стабло и огромна олистала крошња. Међутим, са стране супротне путу, на дну стабла налази се велика рупа, а уласком у њу види се да је од стабла остала заправо само кора.

Прочитајте још: Лоза са Хиландара по целој Србији

У рупу у храсту истовремено може да уђе пет особа, а сви они видеће изнад себе издубљено дебло и делић неба.

Туристичка организација Беле Паланке, на основу расположивих списа, промовише храст као најстарије живо биће на Балкану које су поданици македонског цара Самуила засадили још 1.026 године.

Вршилац дужности директора те организације Милош Лилић изјавио је за агенцију Бета да ће Бела Паланка покушати наредних месеци да од надлежних институција добије и званичну потврду да је дивљански храст настарије биће на Балкану.

У Заводу за заштиту природе Србије рекли су за Бету да старост храста китњака процењују на преко 700 година, али да тачан број година није могуће одредити.

Прочитајте још: Сиви вукови из Чернобиља по свету шире мутиране гене?

"Не постоје поуздани методи да се одреди његова старост, поготову када се узме у обзир његово стање - огромна шупљина и мало здравог камбијума. Систем поузданог одређивања старости стабала (Преслеровим сврдлом) у овом случају није могућ", навели су у Заводу за заштиту природе Србије.

Стручњаци завода процењу да је, с обзиром на димензије и изглед храста, шупљина на стаблу настала још пре неколико деценија.

"Око тог стабла се налазе остаци некадашњег гробља, могуће је да је стабло у том периоду и оштећено засецањем, тесањем или пожаром од свећа", казали су у Заводу за заштиту природе Србије.

Житељи Дивљане, села удаљеног од Беле Паланке пет километара, говоре да се храст не мења деценијама упркост томе што је потпуно издубљен.

"Од како ја знам за себе, а имам 70 година, то дрво је такво, ништа се не мења. Село се променило. Било је раније пуно људи и за Свету Тројицу поред храста је ишла литија, секао се колач, играло се и певало. Пре десетак година је све то престало јер се у селу остали само старци", изјавила је Радица Илић.

Према њеним речима, по причама које су се преносиле са колена на колено заветни храст се налази управо поред пута којим су некада пролазили Турци, који су ту и закопали благо.

Многи су, додала је, копали у близини храста не би ли пронашли благо, али тешко је рећи да ли је то неком пошло за руком.

Одмах наспрам храста који због његовог изгледа многи са правом називају чудесним, налази се још један, нешто мањи и млађи храст. То стабло је старости око 350 година и пречника 1,2 метра.

Због веровања да се у подножју његове крошње налази извор биоенергије који лечи многе болести, то стабло су пре пар година посећивали у болесни људи из многих места на југу Србије.