СТИЖЕ ПОМОЋ КОШЕВИЋИМА: Иако често гладујемо, хране нас и речи утехе

МОЈЕ најмилије нико не може да врати, али сам желела да се сазна истина о нашем мученичком животу, који је наша свакодневица откако смо избегли из Хрватске. Зато, хвала "Новостима" које су јавности предочиле нашу патњу и живот који се само зове животом - говори нам Коса Кошевић (77), која је са породицом избегла из Бенковца у околину Зубиног Потока.

Док нам показује страницу из "Новости" налепљену на зид једне од просторија у принудном смештају, каже да су после текста о мукама њене породице људи почели да им шаљу помоћ, али и да их посећују, што је посебно радује. Осим што је остала без сина, ћерке и супруга, а претходно и куће и свега што су поседовали у родном Бенковцу, ова храбра жена каже да су поред туге за преживљеним, усамљеност и небрига друштва за њихову судбину додатна рана у избегличком животу. Зато јој, каже, осим саме помоћи, иако врло често гладују, значи и свака топла и охрабрујућа реч.

ПРОЧИТАЈТЕ И: ŽIVOTNA DRAMA PORODICE SMUKOV: Ćerke i sin nas naučili da budemo još jači!

- Поред хране, добили смо и новац од којег смо купили машину за веш, јер више немам снаге у рукама за било који посао - прича нам Коса испред једне од викендица у околини Зубиног Потока у којима се налази још десетак избегличких породица из Хрватске.

Из викендице излази Косин старији син Слободан (47), видно утучен и изморен избеглиштвом. Нема посао ни друштвени живот. Млађи Златко (31), који повремено одрађује сезонске послове, огорчен је због ситуације у којој се налазе, али ипак успева да се захвали на донацијама које им, каже, много значе. Поготову у храни, која им највише недостаје, иако оскудевају у свему.

- Чак и када бисмо желели и могли да опремимо ову викендицу, она не припада нама, јер је реч само о привременом смештају, а другог избора немамо. Најбоље би било када бисмо успели да извадимо српска документа и уз помоћ Комесаријата за избеглице откупимо неко сеоско домаћинство, где бисмо могли да обрађујемо неку баштицу и држимо нешто стоке - говори овај младић.

Зато се надају да ће обећања која су им дали надлежни у оштини Зубин Поток и испунити, како би могли да крену у неки нови и достојнији живот.

Породицу Кошевић недавно је посетио и Милорад Арлов, председник Одбора за помоћ Србима на КиМ, који је Кошевићима уручио новчану помоћ, и Игор Симић, посланик Српске листе, који је овој породици обезбедио вредну донацију у животним намирницама и средствима за хигијену.

- Ове намирнице нам заиста много значе и барем ћемо у неком наредном периоду бити мирни - истичу Кошевићи.

ТУГА ЗА ДУШКОМ

ТУГА за сином Душком (45), који је и у избеглиштву као војно лице радио у Куршумлији и којег су ми 1999. убили дански војници Кфора, не престаје - каже Коса. - Дошао је да нас посети, а убили су га негде између села Угљара и Вараге, када је кренуо да купи неке намирнице. Засметало им је само то што је Србин. Од туге за братом и уморна од избегличког живота, умрла ми је и ћерка Милка (45), док је срце за децом годину касније препукло и мом супругу Јовану (71).

ФОНД ХУМАНОСТИ

СВИ који су у ситуацију и желе да помогу избегличкој породици Кошевић могу то да учине уплатом на рачун Фонда хуманости Компаније "Новости" 205-5621-06 или позивањем броја 011-3028-162.