ГРОБ деспота Ђурђа Бранковића, за којим се трага читаво једно столеће, највероватније се налази у Смедереву, на простору Смедеревске тврђаве, у остацима велике митрополитске цркве. После бројних претпоставки, ову теорију и решење мистерије старе пет векова, биће могуће доказати тек када буду пронађени остаци храма, деспотове задужбине.

Др Дејан Радичевић, доцент на Одељењу за археологију београдског Филозофског факултета на недавно одржаном јавном предавању у Смедереву о недовршеној потрази за гробом деспота Ђурђа, изнео је закључак да гроб треба тражити на 11 хектара Великог града смедеревске тврђаве. По његовом мишљењу, упркос другачијим нагађањима, и тврдњама да је скончао на Руднику, последњи српски деспот умро је у Смедереву.

- Доказ је тужбалица настала у тренутку смрти у смедеревском књижевном кругу, један од најбољих текстова наше средњовековне књижевности. Из тог текста се види да је умро у Смедереву. Ђурађ није имао другу задужбину осим монументалне цркве у Смедереву, где је вероватно и сахрањен - сматра др Радичевић.

Да је деспотов гроб од почетка требало да буде једна од најзагонетнијих оставштина, сведочи и чињеница да су његови савременици тај податак вешто сакрили.

ПРОЧИТАЈТЕ И: ŽIVOTNA DRAMA PORODICE SMUKOV: Ćerke i sin nas naučili da budemo još jači!

- Деспот је умро у петак, 24.12.1456. године у седам часова, на Бадњи дан. Ако подаци из летописа прецизно наводе дан, месец, чак и час смрти, а изостављају податак о месту, то није случајно, већ је било важно сакрити га - каже др Радичевић.

Током векова нагађало се место сахране владара. Тако подаци с почетка 17. века помињу историчара из Дубровника, који је записао да је сахрањен у Кривој реци, без икаквих других детаља. У 18. веку два родослова доносе информације да је сахрањен у Саборној црви у Београду, а по другој је умро и сахрањен у Смедереву. Других података и сведочења нема, осим прича локалне традиције, тврди др Радичевић.

На Руднику су 1930. обављена прва ископавања како би се пронашао Ђурђев гроб у селу Мајдан на локалитету Саставци. У долини Мајданске реке истраживања су настављена 80-их година, али ни ту није откривен траг владарске сахране.

Др Дејан Радичевић на предавању у Смедереву

Најгласнија је била теорија да је гроб у црквици у засеоку Иконићи у Славковици крај Љига. Ову хипотезу поставио је археолог Димитрије Мадас, који је још 1973. открио и до 1978. истраживао манастирски комплекс.

- У штампи је тада као сензационална објављена вест да је пронађен гроб. Овде су нађена два монументална саркофага, мушки и женски. Нађена је и још једна гробница са скелетом старије мушке особе. Проглашени су за гробове деспота Ђурђа Бранковића, његове жена Ирине, познатије као Проклета Јерина, и њиховог сина Лазара, али аргументација писаних извора ово демантује, и нема никаквих потпора овој тврдњи у писаној грађи - објашњава археолог.

Последњи изазов за националну историју и археологију је Велики град смедеревске тврђаве. Јер, црква на смедеревском Старом гробљу из времена деспота Ђурђа Бранковића је после истраживања одбачена као могуће место сахране. Друга могућност је утврђени град, односно благовештенска црква, коју је Ђурађ сазидао и где су 1453. положене мошти Светог Луке, за шта постоје писани извори.

НАЂЕНИ ДЕЛОВИ БЛАГОВЕШТЕНСКЕ ЦРКВЕ У тврђави су пронађени комади клесаног камена цркве узидани у спољне бедеме које су подигли Турци. Анализе тих комада су показале да су по димензијама морали припадати знатно већој цркви од оне која је пронађена у југоисточном крилу утврђења. Они су највише одговарали великој манастирској цркви.

Саборнa црквa или црква Благовештења, према изворима, грађена је по узору на Ресаву. Нема података каква је била њена судбина након пада Смедерева 1459. године. Постоје веровања да је црква порушена после 1460.

- Када су пре три деценије откривени остаци сакралног комплекса, веровало се да је реч о тој великој, митрополитској цркви. Ипак, та теорија је пала у воду јер је црква Благовештења морала бити већа и репрезентативнија од пронађене. Постало је јасно да се негде морају налазити остаци још једне, главне цркве, и то највероватније на месту где је био главни градски трг у Великом граду - сматра др Радичевић.

Остаци те цркве још нису откривени. Последњи озбиљнији покушај био је 2010. године. Тада је обављено геомагнетно снимање подземља дела Великог града, а за ово су ангажовани немачки стручњаци. Као велика препрека наведено је растиње због којег компликована апаратура није могла да снима целокупно подземље, као и подземна мрежа инфрастуктуре. Након снимања, месецима је трајала израда сателитске мапе у Археолошком институту у Франкфурту. На снимцима није пронађено ништа.

Остаци сакралне грађевине и светиње у којој су чуване мошти Светог Луке, по мишљењу многих, крију тајну вечног коначишта једне од најтрагичнијих личности српске историје.

- Велики изазов је пред нама. Сви који се баве средњовековном археологијом ишчекују ово епохално откриће. Када се пронађе црква, тада ће и питања о деспотовом гробу бити разјашњења - сматра др Дејан Радичевић.

Владар Деспот Ђурађ Бранковић

ПОТРАГА ЗА ДЕСПОТОВИМ БЛАГОМ

ДЕСПОТ Ђурађ био је један од најбогатијих владара у Европи 15. века. Најзначајнији извор тог богатства били су рудници, чак из 29 вадило се сребро и злато. Из српских рудника годишње се добијало 30 тона злата и сребра, а у целој Европи око 47 тона. Мистерија гроба распаљује машту различитих трагача, посебно оних за деспотовим благом. Верује се да негде постоје лагуми са непроцењивим вредностима.