Мир на Балкану спојио Ататурка и Александра

ТУРСКИ спољнополитички аналитичар Ерхан Турбедар, после посете српског председника Турској, био је недвосмислен:

- Потписани споразуми и изјаве показују да су односи Турске и Србије ушли у ново доба и да су почели да се трансформишу у неку врсту партнерства.

Није пропустио да подсети да комуникација између Реџепа Тајипа Ердогана и Александра Вучића неодољиво подсећа на односе које су неговали краљ Александар и Кемал Ататурк.

Ако се за тренутак у временској скали вратимо уназад, на крај двадесетих и почетак тридесетих година прошлог века, видећемо да је тадашња постверсајска Европа била подељена различитим интересима и завађена идеологијама фашизма, нацизма и бољшевизма. Непрекидно је била пред претњама новог рата. Велике силе су гледале, у најмању руку, да је поделе између себе на интересне сфере. Ревизија мировних уговора, а самим тим и граница европских држава, била је предмет сталних спорова.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Краљ Александар главом платио самосталну политику

Односи на Балкану, вечитој раскрсници цивилизација, били су одраз те слике новонасталих друштвених трансформација и противречности.

Краљ Александар је почео да трага за новим моделом односа у региону, који ће Балкану, у веку који је наступао, обезбедити мир и стабилност. Код њега је почела да сазрева идеја - Балкан балканским народима. Био је сигуран да овај регион није сам по себи "буре барута" које угрожава мир у Европи. Прошавши два балканска и један Велики рат, суочио се "уживо" с тим како велике силе својим мешањем покрећу историјске несугласице и мржњу између балканских народа и држава.

У ТАКВОЈ Европи Александар је настојао да води самосталну политику и да у том правцу осмисли балкански савез, који је замишљао као заједницу држава, довољно моћну, која би била значајан чинилац у политичким односима у Европи.

У реализацији ове "балканске кампање", једна од већих препрека била је успостављање савезништва са Турском. Југословенске дипломате и окружење око краља били су поприлично скептични. А разлога је било много: како превазићи традиционално непријатељство, таложено вековима, тешке успомене на крваве сукобе у прошлости, етничке и верске разлике... Међутим, показаће се да политички интереси и од љутих противника стварају коректне савезнике.

Први корак ће повући краљ Александар још за време Грчко-турског рата, који је трајао од 1919. до 1922. године. У једном тренутку, када су делове турске територије, поред Грка, окупирале и савезничке јединице (Велика Британија,Француска и Италија), Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца је понуђено да пошаље своје трупе. Као противуслугу понуђено је да нова краљевина буде ослобођена плаћања турских дугова, који су јој следовали као наследници једног дела Османлијског царства.

Краљ Александар је ову понуду глатко одбио. Поручио је да је Србија после Кумановске битке све своје историјске рачуне са Турском измирила.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Србија вековима разапета између истока и запада

Три године после исцрпљујућег рата Грка и Турака, повучен је нови потез. На релацији Београд - Истанбул долази до нагодбе: репарације, које су захтевали Срби оштећени у рату с Турском, и захтеви за обештећење, које су испоставили турски феудалци у Југославији за земљу одузету аграрном реформом, били су поравнати, уз мању, готово симболичну доплату са наше стране.

Разарач "Дубровник" у мисији мира

У МЕЂУВРЕМЕНУ, Турска је под вођством Кемал-паше Ататурка закорачила ка Европи стварајући грађанску државу, укидањем калифата и шеријатског права.

На предлог краља Александра о стварању балканског савеза одмах је реаговао Ататурк. Није крио своје одушевљење идејом јер је и он био велики противник било какве ревизије постојећих мировних уговора. И после тога уследио је из Анкаре позив краљу Александру да посети Турску.

Прихватајући позив да посети Турску, Александар је био спреман да заборави прошлост. Схватио је да са друге стране није више Османлијска империја, против које је некад ратовао, већ нова држава, која је на путу европеизације. Потиснуо је осећај победника код Куманова. У крајњем случају, и сам Ататурк је срушио режим против кога је ратовао.

Тако су се два прекаљена ратника нашла један наспрам другог, у потпуно другачијој улози. Кренули су заједно у нову битку, али овога пута у битку за мир на Балкану.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Руска грофица предвидела убиство краља Александра

Припремајући се за посету, краљ је поручио домаћинима како му се остварила давнашња жеља да посети Цариград и да моли да му се омогући да обиђе све историјске знаменитости. Такође, инсистирао је на томе да се задржи неколико часова у граду, а да сама посета има незваничан карактер. Значи, без церемонијалног дочека, ручкова или вечера.

Међутим, када је ратни брод "Дубровник" са краљем и краљицом упловио у Босфор и пристао испред палате Долма Бакче, било је јасно да од незваничне посете, која је најављена, нема ништа.

УЛИЦЕ Цариграда, тог 4. октобра 1933. године, биле су окићене и преплављене светом. На сваком кораку се осећала добродошлица драгом госту. Краља и његову пратњу поздравили су Кемал Ататурк и председник владе Исмет-паша. Наредних неколико сати, двојица државника и њихови министри су водили политичке разговоре, најпре на разарачу "Дубровник", а потом у палати Долмабахче.

По понашању њиховог окружења, могло се претпоставити да су били сагласни о свим питањима спољне политике својих земаља. У објављеном саопштењу о разговорима речено је да су обојица државних поглавара врло задовољна, што су имала прилику да се лично упознају и измене мисли о мировној политици, која би била у интересу њихових народа, али и суседних држава. Наравно, ниједног тренутка се није крио заједнички циљ да, поред политичких, остваре и најбоље економске односе.

Неколико година доцније сазнаће се да су Александар и Ататурк, већ на првом сусрету, отишли чак толико далеко, да су разматрали и нацрт једне тајне војне конвенције. Одмах је било видљиво да су двојица суверена успоставила близак, лични контакт. Оснивач нове Турске Кемал Ататурк на сваком кораку је указивао пажњу свом госту.

После вечере, која је послужена у златном посуђу и трајала све до поноћи, играли су покер до зоре. Била је то ноћ разговора и дружења у дворцу Долмабахче. На растанку, краљ је поклонио Кемалу Ататурку златну табакеру, а овај њему свој уметнички портрет.

АЛЕКСАНДРОВА посета Истанбулу имала је поприличан одјек у Европи. Министар Ружди Арас је јавно рекао да долазак југословенског краља представља историјски датум за Турску. У обраћању Скупштини, председник Владе Исмет-паша је рекао:

- Састанак у Цариграду између великог народног јунака, узвишеног владара Југославије и нашег народног вође био је отворен, плодоносан, и започиње нову еру у односима између Турске и Југославије.

Сам Кемал Ататурк ће се дуго сећао сусрета и разговора са краљем Александром. Француском амбасадору ће на једном пријему испричати:

- Кад узмем цигарету из табакере, поклон Његовог величанства Александра, увек ми је пред очима жива слика свега тога... Имам из тих пријатних часова још једно сећање, а то је да је у нашој партији покера, коју смо тада Исмет-паша и ја играли са њиховим величанствима, добит било срце, пошто се уопште у новац није играло. И надам се да ће ми се ускоро дати прилика да поново играм са њиховим величанствима и верујем да ће се ова добит још удвостручити.

Први резултат краљеве посете Турској била је је посета турског министра спољних послова Руждија Араса Београду 27. новембра, када је потписан Уговор о пријатељству, ненападању и арбитражи.