НИКОМЕ није било необично што је Алимпије Поповић (1888-1967), после свршене гимназије и Богословије, обукао свештеничку одору и служио у Алмашкој и Успенској цркви, попут свог претка, са којим су се населили први Новосађани у Алмашки крај, у Подбару. Али, када су му партизани по ослобођењу од окупатора, 23. октобра 1944, у Новом Саду предали власт у руке, е то је већ било за незаборав.

Такав догађај и за данашње прилике би био занимљив, а за ондашње, да се и не приповеда. Интересантно је да је свештеничком позиву Поповић био посвећен и док је водио град. По онима који су знали свестраног проту Алимпија, указана част нове власти била је заслужена, јер је било познато да је његов парохијски успенски стан био важна база НОП ратних година, којом је руководила његова ћерка Мара. На тој значајној дужности остао је све до 1949. године.

Буран и занимљив живот прота је исписао у својим “Успоменама”, књизи коју је приредила др Гордана Петковић из Музеја Војводине, а објавио новосадски “Прометеј”.

- Живот проте Алимпија Поповића може се пратити кроз његове “Успомене” од раног детињства до година после Другог светског рата - наводи др Петковић. - У том периоду од шест деценија променило се неколико државних уређења и држава, од Аустругарске монархије у којој се родио, преко Краљевине СХС, до Титове Југославије, у којој је умро 8. октобра 1967. године, и сахрањен на Алмашком гробљу.


ПРОЧИТАЈТЕ И:Vojvođanske priče: Mali sokak goleme pameti


Прота је био добар беседник, даровит писац, одличан певач и сликар. Написао је књигу поводом 200-годишњице Успенске цркве (1936). У предратном листу “Дан” неколико година је писао хумористично - сатиричну колумну, често цензурисану, потписујући је као “Мита Крадић-ноћом стражар, дањом књижевник”. Знао је више од хиљаду народних и варошких песама, па је на Радио Београду наступао и као певач под псеудонимом Јоца Подбарац. Није био школован сликар, али је за собом оставио аутопортрет и недовршен портрет сина Живка.

Алимпије Поповић (други здесна) са највиђенијим људима НОП на збору у Новом Саду

Прота Алимпије је, иначе, био 40. градоначеник Новог Сада, а први после Другог светског рата. Пре њега на том месту био је др Милош Петровић од 1939. до 1941. године, а Поповића је после пет година заменио Душан Иброчкић, и он је био градоначелник од 1949. до 1951.

Успенска црква са парохијским домом

ПРВИ ПОМЕН ЖРТВАМА РАЦИЈЕ

КАО парох Успенске цркве, Алимпије Поповић је покушао да попише суграђане, своје парохијане страдале у новосадској рацији и уопште у Другом светском рату. Први је одржао помен тим жртвама, већ 21. јануара 1943.