ХРОНИКА најзначајнијих светских догађаја, проналазака, политичких ставова, моде и развоја дизајна у протекла два века забележена је на кутијама шибица, чија је импозантна збирка, годинама брижљиво сакупљана, а одскора доступна и широј јавности, обогатила културну и туристичку понуду Сремских Карловаца.

Музеј шибица, јединствен не само у Србији, оформила је сликарка Јована Поповић Бенишек у својој кући, представивши тако посетиоцима изузетно занимљиву колекцију, у којој је више од 35.000 кутија и налепница са најразноврснијим мотивима, графичким и ликовним решењима, која уз то што плени атрактивношћу, и на посебан начин сведочи о напретку цивилизације.

- Колико шибица, толико прича. Стигле су овде са свих меридијана, захваљујући у првом реду мојој помајци Јасни Новак (1925-2002), глумици, драматургу, преводиоцу... - каже за “Војвођанске приче” власница овог музеја.

Јасни су, како се присећа њена поћерка, стизала писма пуна налепница за шибице нових серија из Француске, Белгије, Шведске, Шпаније, Јапана, и то чим изађу са фабричке траке, а она је раритете размењивала са пасионираним светским филуменистима. Различите по форми, величини, дизајну па чак и материјалима, шибице су пуниле кутије, кофере, читаве полице када је почела да прави колекцију у Прагу, где је живела средином прошлог века.

- У првих десетак година Јасна Новак је сакупила импозантних 20.000 примерака шибица. После њене смрти, ова необична колекција је припала мени, да је чувам, умножавам, а сада, ево, и излажем - прича Јована Поповић Бенишек.

Налепнице из Француске, Белгије, Шведске, Шпаније, Јапана...


ПРОЧИТАЈТЕ И: Vojvođanske priče: Mali sokak goleme pameti


Данас кутије шибица и налепнице са кутијица красе просторије ове сталне музејске поставке, која привлачи публику најразличитијих генерација, а посебно је интересантна деци. Посматрајући примерке тог “запаљивог блага”, попут златастих италијанских паковања, украшених репродукцијама слика чувених уметника, ремек-дела јапанске стрпљивости израђених на пелиру и свили, као и француских шибица са пикантним мотивима и представама, посетиоци Музеја имају прилику и да употпуне своја знања.

На шибицима историја дизајна претходна два века

- У време када су се појавиле, нико није ни слутио да ће шибице, као неизоставни део свакодневице, превазићи пуку функционалност и постати основа за готово неограничен ликовни репертоар. На њима су тако видљиве многе промене у историји дизајна током претходне две стотине година.

Како је велика страст викторијанског доба била егзотика, то је у производњи шибица фаворизовало мотиве животиња, биљака и народа из далеких крајева света. А такође је послужило у уздизању националног поноса и вере у британску империју. Рекламна улога шибица с временом је заузела посебно место, нарочито средином 20. века, јер су оне постале један од најприсутнијих потрошачких производа на свету, што их је истовремено одредило као средство пропаганде.

Многи народи мотивима на шибицама фаворизовали своју културу

- Сваки произвођач се трудио да различитим дизајном и мотивима на својим шибицама на неки начин удовољи укусу потрошача. Италијани су, тако, фаворизовали своју културу и уметност, Шпанци плесачице са кастањетама и кориде, Руси чувене битке, Американци поп-културу, а Швеђани су подсећали да су они дали основни изглед облику и дизајну кутије шибица.

Мотиви на шибицама били су различити али, како додаје наша саговорница, било је важно да бренд буде препознатљив. Идејна решења за кутије су, тако, постала претходница модерног маркетинга и индикативна за многе промене у култури бизниса. Производња шибица је била први светски мултинационални бизнис и један од најстаријих облика брендинга који се појавио у другој половини 19. века.

Неке налепнице права ремек-дела на пелиру, свили...

“ДОЛАЦ” И “ДРАВА”

У ШВЕДСКОЈ је 1844. године отворена прва фабрика за производњу шибица. На подручју бивше Југославије шибице су производили травнички “Долац” и осијечка “Драва”, која је своје производе извозила и у Француску.

Јована Поповић Бенишек музеј отворила у својој кући

ШЕТЊА КРОЗ ИСТОРИЈУ ВАТРЕ

МУЗЕЈ шибица у карловачкој Улици митрополита Стратимировића од летос је обогатио своју понуду. Осим у сталној поставци и “шетњи кроз историју ватре”, посетиоци могу да уживају и у башти музеја, уз креативан одмор у клупској атмосфери. У плану је покретање програма, попут изложби, концерата, књижевних вечери, филмских пројекција. Идеја је да музеј буде место сусрета, а не место које се само успут посећује.

Биста и фотографије Јасне Новак

КНЕЗ ПАВЛЕ ЉУБИТЕЉ СВЕТЛОСТИ

ФИЛУМЕНИЗАМ је хоби сакупљања налепница и кутијица шибица, распрострањен у свету, а колекционари су познати као љубитељи светлости, то јест ватре, па одатле и назив филуменисти.

- Шибице, упаковане у кутије различитих величина и облика, одувек су привлачиле колекционаре. Сакупљао их је и кнез Павле, који је у њих уложио део своје дванаестогодишње уштеђевине - каже Јована Поповић Бенишек.