ГОВОРЕ кинески, мађарски, српски, руски, чешки, бугарски, румунски... Готово све језике некадашњег Источног блока Старог континента, али се овде сви најбоље споразумевају језиком новца. Главну реч воде Кинези, а сви остали у Јожефварошу предграђе Будимпеште, долазе да би набавили гардеробу, обућу, торбе, покућство.... и то на велико. Ценкања нема, нити пробе. Узима се серија са свим величинама, плаћа и носи.

Старе фабрике у Пешти претворене су у изложбени простор кинеских радњи. Ту су пре много година стигли кинески трговци, јер су им одговарали бесцарински услови. Данас су они газде, за које раде Мађари, а како им иде, најбоље се види по возном парку испред њихових радњи, где све пршти од луксузних "поршеа", "масератија", "мерцедеса"...

У Пешти из Суботице креће се пре зоре. Треба поранити и завршити посао током дана. Време вожње се користи за одмор и сан. Вођа пута и возач то себи, ипак, не могу да дозволе. Одговорни су за све путнике и робу у њиховом комбију, који превози трговце са чувене суботичке пијаце. Почели су да се баве трговином када су остали без посла или су предуго чекали неко радно место. Већина њих већ годинама издржава породице од тезги.

Прочитајте још - Тезге плаћају мобилним

- Мука вас натера да изађете и хлеб зарађујете на пијаци - каже Мирјана Р. из Суботице. - Није то лак посао, али од њега сам некако успела да прехраним фамилију. Некада су код нас долазили из целе Србије и куповали робу. И то велетрговци. Данас је промет много слабији него некад, живимо од муштерија које се облаче на пијацама. Јер, иста је роба код нас и у бутицима. Само смо ми јефтинији. Наша маржа је мања од оних у трговинама, јер смо ми и газде и радници.

Роба се односи у кутијама

Роба у Јожефварош стиже са свих страна. Не само из Кине. Контејнери долазе из Турске и Италије. Најмање је домаће, мађарске робе. Хаљине, јакне, панталоне висе и испред и унутар радњи. У пакету све величине од S до XL. На комад не дају. Дочекују вас раднице, најчешће Мађарице. Газда из Кине седи за радним столом и рачуна. Понекад и младе Кинескиње воде главну реч. Сви носе дигитроне и исписују цене. Најчешће у форинтама, али радо прихватају евре.

- Не да нам да пробамо - жали се Гордана П. - Дуго радим овај посао и знам да неки модели много лепше изгледају на лутки него кад их сами обучете. Али не дозвољавају. Нема преговора са њима, иако већ годинама радимо заједно. Они су се у међувремену обогатили. Није ни нама лоше, живи се некако. Да радим у фирми, не бих толико зарађивала. Сада нам је зарада, додуше, смањена јер нам је стандард опао. Гардероба је јефтинија него раније, али је народ све мање купује. Ипак, купујемо и продајемо, јер немамо куд. Фармерке су од осам евра, али на њих ја морам да додам и евро за превоз и евро за остале трошкове. Ето 10 евра, а ја не могу да их продам за више од 1.800 динара.

Прочитајте још - Млади кромпири скупљи од јагода

Њен колега Петар добацује да би било боље да прича о томе колико су им порасли трошкови. Каже, плати робу, припреми фонд за превоз, затим пијаца...

- То би требало да питате шефове суботичког "бувљака". Са 12.000 су подигли цене пијачнине на 15.000 динара. Разлог за то нам нису навели. Без објашњења поскупљују - каже Петар.

Уличице које повезују радње препуне су робе. И људи. Роба се превози комбијима, испред којих чекају возачи док се њихови путници снабдевају. А Кинези робу из својих магацина пребацују моторима са гепеком. Трубе вам да се склоните и гласно коментаришу. Као у филмовима о кинеској четврти.

Из Јожефвароша селимо се у шопинг-центар "Монори". Ту је слика другачија, јер је то класичан отворени тржни центар са великим радњама. И овде се роба нуди на велико, а понекад су цене и повољније. "Монори" је модеран центар са пространим паркинзима, магацинима и ресторанима азијске хране. Имају и своју фејсбук-страницу. Свега има, ако имате довољно новца.

Враћамо се назад. Размењују се утисци о данашњем пазару. Сви рачунају колико су уложили, колики су им трошкови, а колико времена ће проћи док не поврате уложено и док нешто не зараде. Добар део уложеног, како кажу, вратиће се за неколико месеци.

ЈАКНЕ И ФАРМЕРКЕ ПО 10 ЕВРА

КИНЕЗИ овде раде само са велетрговцима. Не дозвољавају било какво ценкање. Сви раде по систему, плати и носи. Фармерке се нуде по цени осам до 10 евра, искључиво у пакету где су све величине. Мајице су од три до пет, а хаљине од пет до 15 евра. Пролећне јакне су махом по 10 евра. Велики је избор ташни, за које треба одвојити најмање осам евра.