МИНИСТРИ културе Словеније и Србије, уз учешће експерата две земље, поново ће крајем априла сести за преговарачки сто и решавати судбину 15 Титових лимузина.

Прочитајте још:Како је Тито прогањао Бранка Ћопића

Пре више од четири деценије Меморијални центар "Јосип Броз Тито" позајмио је на пет година Словенцима вредну збирку аутомобила у којима се возио доживотни председник СФРЈ, а која никада није враћена у Београд. Збирка луксузних аутомобила, која сада чини поставку Техничког музеја Словеније у Бистри, надомак Љубљане, била је тема разовора нашег министра културе и информисања Владана Вукосављевића и његовог словеначког колеге Антона Першака, крајем прошле недеље.

Прочитајте још: Тито је обожавао да се шали, али због овог вица је слао људе на Голи оток

- Наша делегација је имала прилику да види ту изванредну колекцију Титових аутомобиле који имају изузетну историјску, али и фактичку вредност - каже за "Новости" министар Вукосављевић. - У збирци је и "ролс ројс", који су стручњаци проценили око 600.000 евра, велики луксузни "мерцедес" власништво генерала Фон Лера, који је бомбардовао Београд и који је заробљен у том аутомобилу, "пакард" који је Стаљин поклонио Титу, један "кадилак де вил", па "линколн континентал"... Тито је, као што је познато, умео да ужива у многим аспектима живота, па и у аутомобилима.

ВРЕДНА ЗБИРКА НА позајмицу је Словенцима дато 15 аутомобила, од којих је 11 било у власништву Меморијалног центра, а четири су узета из Војног музеја на Калемегдану. Међу њима је много личних поклона Титу од страних државника и институција. Највреднији међу њима је блиндирани "мерцедес" из 1939, процењен на неколико милиона долара, а поклон је маршалу од тадашњег СУП Хрватске. Маршал Толбухин му је поклонио "кадилак", док је "хорх" од народног хероја Стеве Крајачића.

О петогодишњој позајмици ове збирке, како наглашава министар Вукосављевић, постоји уговор склопљен 1986, а који је истекао 26. јануара 1991. године. Међутим, аутомобили потом нису враћени Меморијалном центру (садашњи Музеј Југославије), који је био њихов власник.

- У то време никаква непријатељства још нису почела, мада је било турбулентних односа - додаје министар.

На министарском сусрету у Љубљани разговарало се и о словеначком захтеву да им се врате негативи филмова из Југословенске кинотеке, као и дела из београдских музеја, чији су аутори словеначки уметници.

- Словеначка страна, мало под притиском опозиције, како кажу, јер су тамо ускоро избори, дошла је до списка од око 300 уметничких дела чији су аутори Словенци - каже Вукосављевић. - То је неспорно, али смо им рекли да се према подацима које имамо већина њих налази у српским музејима или установама културе, по ваљаном правном основу. Било која страна, словеначка или нека трећа, која то жели да оспорава, мора за то да пружи доказе. Ми свакако то нећемо доказивати, већ је то посао стране која то оповргава. Словеначка страна сложила се да су установе културе у Србији, у деценијама иза нас, биле најактивније у откупу уметничких дела из бивших југословенских република. Дела су плаћена и постала су власништво наших установа.

Када је реч о филмовима "Кекец" и "На својој земљи", као и још 16 мање познатих остварења, њихови негативи су чувани у Југословенској кинотеци, на чисто комерцијалној основи, тврди српски министар.

"Пакард" који је Стаљин поклонио Титу

- То су нитратни филмови, који се чувани у посебним условима, за шта је на основу уговора плаћано Кинотеци, али су Словенци обуставили исплату после избијања ратних сукоба 1991. Дакле, ми имамо 27 година лежарине за тих 18 филмова, а Кинотека каже да то по међународним и другим стандардима кошта око сто хиљада евра. Словеначкој страни сам рекао да је Министарство културе, не прејудицирајући наш коначан став, расположено да размотри да Кинотеци некако надокнади трошкове, али да очекујемо обострану добру вољу и када су друге ствари у питању.

Да ли ће повратак "Кекеца" у постојбину пратити и "повратна вожња" Титових аутомобила за Београд, у много чему зависи од исхода наставка преговора.


А РУБЕНС У ЛУВРУ?

НАШАЛИО сам се са министром Першаком и рекао му да њихов захтев за враћање уметничких дела, уз битна поједностављења, личи на то као када би представници холандске владе дошли у Париз и констатовали: "Па ви у Лувру имате Рубенса!" Наравно да имају Рубенса, купио га је Луј Четрнаести. То што је Рубенс Фламанац, не значи да његова дела треба сада вратити Холандији. Тако је и са делима која су у нашим музејима, која су купљена, поклоњена или су се по неким другим, потпуно законским основама нашла у њиховом власништву - каже Вукосављевић.