Часне сестре нам давале хлеб са туцаним стаклом
04. 02. 2018. у 18:02
Божо Видачковић (85) из Градишке, један од последњих преживелих из дечјег логора у Сиску. Најмлађима чорба затрована киселином. У логору у Сиску последњи пут видео сестру Бранку и браћу Саву и Јову
Божо са супругом Олгом и породицом обележава 85. рођендан
ПУНИХ 85 година навршио је Богдан Божо Видачковић из Градишке. Његов рођендан је, првог фебруарског дана, окупио целу породицу - супругу Олгу, два сина, четворо унучади и снаје. У добром расположењу, окружен најмилијима, присећао се деда Божо лепих животних догађаја. А чим је угасио "свећице" на слављеничкој торти, причу је "окренуо" према другом слављу које тек следи. Предстојећег 12. маја обележиће шест деценија брака са вољеном Олгом.
Славио је деда Божо тог првог фебруара - живот. Све његове лепе стране. Јер, нажалост, памти и оне које нису такве. Оне кад породица нестане у трену, кад је острашћен човек човеку вук, кад одрасли постану звери које своју силу искаљују на нејачи. Један је од малобројних сведока који јасно памте пет усташких логора, међу њима и онај најгнуснији - дечји логор у Сиску. То је, вели, жива рана. Не зацељује.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Стиже помоћ Србима на Космету
- У немаштини, али у слози и љубави, осам и по година живео сам у поткозарском селу Цимиротима, са оцем Стојаном, маћехом Драгињом, сестрама Петром и Бранком и браћом Савом и Јовом - прича деда Божо. - У септембру 1941. године, као најбољи ђак у генерацији, пошао сам у други разред основне школе у Драгељима. Два месеца смо похађали наставу, а онда је школа запаљена. Тај дан је, заправо, означио прекид мог школовања и почетак најтежих и најболнијих година мог живота.
Убрзо је, како говори, стигла оштра зима, а с њом и жестока усташка офанзива на српска села. Пред њеним налетом Видачковићи су најпре избегли у село Кијевце, потом у Грбавце и бараке у Подградцима на Козари где су презимили. Ту су преживели бомбардовање, погибију много цивила. У јуну 1942. започела је Битка на Козари. И, како каже наш саговорник, стравичан покољ српског, слободарског народа.
- Заробљени смо и отерани у логор Стара Градишка - видно узбуђен, али тихо прича деда Божо. - Нисмо знали да је то логор, јер су нам рекли да идемо на пријављивање, да ћемо добити потврде и вратити се кућама. Није било тако. Међу зидинама је већ било много народа. Одмах су одвојили одрасле мушкарце. Одведен је и мој отац. Чули смо митраљезе и пуцње другог оружја. Мислили смо да су све стрељали. А нас су прве ноћи затворили у штале.
По врућини, готово без хране и воде, у непрекидном страху, Видачковићи су у Старој Градишки преживели 15 дана.
- Тих дана доживели смо неописиво усташко батинање и гледали убијања - говори нам. - Највеће понижеље било је када су се млади житељи Старе Градишке пењали на зидине логора и гађали нас каменицама и неким недозрелим јабукама, а ми смо их сакупљали и јели јер смо били гладни.
После две седмице чули су гласине да се креће уз Саву према Јасеновцу. После дубоког, тешког уздаха, деда Божо каже:
- Нисмо знали шта је Јасеновац! Док смо ишли кроз село Горња Варош сељаци су нас гађали камењем, а неки су, чак, прилазили са косама да нам секу главе. Усташе су их одбиле говорећи да је то њихов посао! Терали су нас преко река Мали и Велики Струг и тако смо стигли у село Јабланац. Онај ко је успут покушао да заграби воду из Саве више се није вратио. Покрај Саве видели смо масакриране цивиле. Чак смо и ми, старија деца, схватили да је на делу велико зло.
Сведок је деда Божо и паљења цркве пуне цивила у селу Млаки. Уследио је, за њега, други, најтежи дан породичне трагедије - насилно одвајање деце од мајки:
- Најстравичнији призор. Деца су вриштала, дозивала мајке. Са маћехом Драгињом остала је сестра Петра, јер је имала око 12 година. Шестогодишња Бранка, две и годину млађа браћа Саво и Јово и ја остали смо заједно.
Божо Видачковић 1956. као возач предузећа "Изградња"
У Јасеновцу су били дан - у дечјем логору, посебно ограђеном жицом. Сутрадан су одвезени возом, у сточним вагонима, препуним малишана...
- Стигли смо на пољану ограђену жицом. У дечји логор. Сазнали смо да се место зове Сисак. Часне сестре које су управљале логором биле су ужасне, тукле су нас и шутирале... Давале нам по кришку хлеба из којих је сијало ситно истуцано стакло. Нисам то јео, али моји браћа и сестра јесу. Давали су и по кутлачу чорбе затроване киселином. Деца су масовно умирала у најгорим мукама... Или су одвођена на усвајање или за слуге. Ту, у тој фабрици дечје смрти у Сиску, где је убијено више од 2.000 српске деце са Козаре, последњи пут сам видео моје Бранку, Саву и Јову. Били су тешко болесни и знам да су ту заувек остали...
Божу Видачковића из дечјег логора у Сиску узео је Ђуро Алтић и повео брату Ивану и снаји Маци. Одвео га је у Ново Село у кућу на броју 73. Ту је, радећи, дочекао крај рата.
- Породица Алтић је бринула о мени - каже. - Али, од страхота које памтим прошло је више од 75 година, а као да није. Ту су. Још живе, јасне, стравичне... Због њих никог не мрзим, али памтим. И не дам да се заборави. Не сме! Грех је.
УДАРНИК 15 ПУТА
ПО одслужењу војног рока Божо Видачковић је био возач у градишћанском предузећу "Изградња". Од 1950. до 1952. на радним акцијама широм Југославије ударник је био 15 пута. Носилац је бројних југословенских признања, међу њима и Златне медаље рада коју је добио од Тита. Од свих одличја, каже, ипак су му најдража многобројна од возача и ловаца. И много воли још, вели, усну хармонику.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Најновије из рубрике
"СЛОБОДА ЗА ТАЧИЈА" ОПАСНА ЈЕ ОПЕРАЦИЈА: Анализа "Новости" - Скуп подршке бившим вођама тзв. ОВК у Скопљу део шире акције
ДОК се у хашкој судници покушава релативизација злочина тзв. ОВК, на улицама градова у региону поново се буде духови албанског екстремизма. Скуп подршке бившим лидерима ове терористичке организације у Скопљу, праћен узнемирујућим порукама и отвореним антисрпским наративом, показује да борба за ослобађање Хашима Тачија и његових сабораца одавно није само правно и политички, већ и безбедносно опасна.
15. 12. 2025. у 16:56
Вучић сутра прима ученике техничке школе "Никола Тесла" из Вуковара
ПРЕДСЕДНИК Републике Србије Александар Вучић примиће сутра ученике Техничке школе "Никола Тесла" из Вуковара, саопштио је Кабинет председника.
15. 12. 2025. у 16:42
Суботица: Туча и паљевина аутомобила су из „блокадерске кухиње“
Недавни инциденти у насељу Прозивка у Суботици, који укључују тучу међу локалним навијачима и паљење аутомобила тужитељке Основног јавног тужилаштва изашли су из „блокадерске кухиње“.
15. 12. 2025. у 16:20
ВУЧИЋ СА ДЕЛЕГАЦИЈОМ СВЕТСКЕ БАНКЕ: Изузетно продуктиван састанак са фокусом на енергетску безбедност
ПРЕДСЕДНИК Александар Вучић састао се са високом делегацијом Светске банке на челу са Чарлсом Кормијеом, директором за регионалну инфраструктуру за Европу и Централну Азију.
15. 12. 2025. у 13:45
БЛОКАДЕР НАС УБЕЂУЈЕ ДА СУ СТУДЕНТИ ИЗ ПАЗАРА "ЗАПАЛИЛИ ИСКРУ ЉУБАВИ": Снимци нас подсећају да су нам псовали мајку српску (ВИДЕО)
БЛОКАДЕР нас убеђује да су студенти из Пазара "запалили искру љубави у Србији", а снимци нас подсећају да су нам псовали мајку српску и Исуса.
15. 12. 2025. у 13:33
Sarkazam
04.02.2018. 18:24
Ko nas bre zavadi, a tako smo lepo živeli i složni bili
Neopisive strahote ... To bi svet BAREM trebalo da zna ...
A onda posle rata je Tito oprostio ta zlodela "brace" hrvata i spakocao nas opet u istu drzavu da bi slicno doziveli '91. god... Pamet u glavu Srbi!!!
@Aleksandar - Zasto zamerati Titu. Hrvat, komunista radio svoj posao. Sto se ne osvrnes na srbe koji su ga ljubili u d...e i gori bili za Srbiju od svih drugih. Do god nam drugi budu krivi a ne nasa slugeranjska, ulizicka, izdajnicka i pljuni svog bratija ne moze nikada biti bolje.
@Aleksandar - @Cajka, a šta su mogli Srbi kada je Tito rekao da se prema Srbiji ima odnositi kao prema okupiranoj zemlji? Kada je stric Stjepana Mesića, bivši ustaški pukovnik kod Staljingrada u partizanskoj uniformi dobio odrešene ruke da likvidira po Srbiji? Kada je na desetine hiljada nedužnih Srba progutao mrak samo zato jer nisu bili za komuniste? Kada su Srbi Krcun, Đilas, Ranković, Kapičić i slični najviše desetkovali Srbe? O kakvoj slugeraniji onda fantazirate, glave su letele, teror, alooo!
Коментари (40)