НАЈМЛАЂИ је доктор астрономије наука у Србији. Школовао се у Београду и Паризу. Већ је у тиму научника Европске свемирске агенције у мисији "Соларни орбитер" и каже да то може свако! Михаило Мартиновић (29), двоструки докторанд, упоран, талентован, вредан и изнад свега скроман, на недавно одржаном такмичењу проглашен је за једног од "младих хероја Србије". Са поносом, овај Ивањичанин каже да неће појурити у светске институте и опсерваторије, већ да ће као научни сарадник на Математичком факултету остати у својој земљи, уз прегршт замисли, пројеката, планова и идеја!

После завршеног физичког факултета и мастер студија, Михаило је лане, као стипендиста француске владе докторирао, проводећи пола времена у Паризу, а пола у Србији. Други је студент из Србије који се са Катедре за астрономију Математичког факултета по принципу коменторства школовао паралелно на Париској опсерваторији и Универзитету у Београду. Необично је што за разлику од већине његових вршњака још није похитао да из неке топле западноевропске фотеље проучава свемир?

- Постоје ствари вредније од новца. Научници ни у Србији, али ни у иностранству нису пребогати, али могу да оставе нешто иза себе. То је и мој циљ - прича Миахило. - Идеја, која је покренула српско-француску сарадњу, је да у наредних од 10 до 15 година у Србији оформимо групу која би се бавила физиком плазме сунчевог ветра, облашћу која је данас у експанзији. На томе и ја данас радим као научни сарадник на Математичком факултету. Али, да бисмо за учешће у великим светским свемирским мисијама и другим пројектима имали кадар и знање, неопходно је одшколовати бар још од два до четири докторанда за ову област, такође по принципу коменторства уз подршку Париске опсерваторије.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - И Срби граде највећи телескоп на свету!

По речима нашег саговорника, на Париској опсерваторији је др Милан Максимовић, пореклом из Страгара код Тополе, један од водећих људи у европској науци. Бави се физиком плазме сунчевог ветра и један је од шефова тима Европске свемирске агенције за мисију "Соларни орбитер". Управо је његова иницијатива да окупи српске научнике и да се у Србији оснује група која би се бавила овом уском граном физике.


- Тренутно се уз моју подршку и препоруке, на пут у Париз спрема још једна докторандкиња, а ускоро ће нам се придружити и колегиница која је сличну област докторирала у Мадриду - објашњава Михаило. - За неколико година могли бисмо да имамо независну истраживачку групу, способну да самостално школује нове стручњаке, која ће се бавити испитивањем овог аспекта Сунчевог система. Циљ ми је да наша група у Србији постане део великих светских пројеката, којима ћемо моћи да у Србију донесемо ново знање и високу технологију, већински финансиране из међународних фондова. За овако велики посао је потребно време, али сам због његове успешне реализације, спреман да останем у Србији.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Српски телескоп од милион евра истражује свемир

СВЕМИРСКА ПРОГНОЗА СИСТЕМАТИЗОВАНО знање из многих експеримената у области којом се Михаило бави популарно се назива свемирска временска прогноза. Мада, како каже, овај термин није, са научне стране, исправан. - Напредак на овом пољу нам је неопходан да бисмо могли себи да "потчинимо" Сунчев систем, као што је то у претходним деценијама урађено са непосредном околином Земље у којој сада постоје десетине хиљада комерцијалних сателита - објашњава Михаило. - Истраживања овог типа раде се у целом свету, а да би се један сателит лансирао потребна су огромна средства, која скоро ниједна земља не може сама да испрати. Због тога постоји Европска свемирска агенција. Србија није чланица, али преко Француза и сарадника у другим земљама чланицама можемо да учествујемо у истраживању.
Група која ће се градити око Михаила, биће наша научна снага која ће преузимати послове великих међународних мисија. Прва велика на којој и Михаило већ ради је "Соларни орбитер".

- Биће лансиран у фебруару 2019. године, а та мисија има задатак да покаже како настаје Сунчев ветар, како заправо функционише Сунчев систем - објашњава млади научник. - До сада су рађена мерења у близини Земље, али не и близу Сунца. Уз помоћ овог орбитера, будући тим из Београда, бавио би се највећим и најактуелнијим проблемима хелио физике. Тренутно радим као коистраживач на овој мисији, са одговорношћу обраде података мерених након лансирања. Уз "Соларни орбитер", друга највећа мисија је "Паркерова соларна сонда" (НАСА) која ће прићи Сунцу најближе досад, на осам милиона километара. Полетеће јуна 2018. и стићи на одередиште до средине 2019. године. Мој докторат заправо је био припрема за рад на ове две мисије. А примарни циљ пред нама је да ишколујемо младе људе из Србије и вратимо их у нашу земљу како би радили на тим веома важним пројектима.

Михаило себе у тиму српских научника види на највећим светским свемирским мисијама, изградњи првог српског сателита, а ускоро га очекује пут у Беркли, у Калифорнију, где ће радити на Паркеровој соларној сонди. Онда се враћа да настави своју мисију, формирање нашег тима истраживача физике међупланетарног простора Сунчевог система, каква тренутно у Србији не постоји.

ФИЗИКА И КАРАТЕ

КАДА је 2007. године, као диполомац ивањичке Гимназије, Михаило бирао студије, физика је, каже, изабрана, само зато јер му је најмање задавала муке. Као бруцоша, међутим, дочекао га је велики шок - око њега били су бивши ђаци математичких гимназија, лауреати многих такмичења, за њега тада недостижни генијалци. Њима су први испити били лагани, а њему мука. Зато је каже радио много више, а рупе у знању попуњавао је до треће године факултета, када је коначно почео да учи без "репова". Ипак, дипломирао је на смеру Примењена физика и информатика 2011. године са оценом 9,6. А упоредо са примењеном физиком и информатиком студирао је и астрофизику.

- Додатни бруцошки шок и отрежњење било је кад сам као самоуверени носилац браон појаса у каратеу у родној Ивањици, ушао у београдски клуб, поред сениорских репрезентативаца - сећа се кроз смех. - Схватио сам да су моје вештине смешне наспрам њихових. Били су у сваком погледу супериорни у односу на мене. И овде сам кренуо из почетка, исправљао почетничке грешке и догурао до црног појаса!

ВРЕМЕ НИЈЕ ИЗГУБЉЕНО

- ИМАО сам много среће да започнем докторат са професорима Милорадом Кураицом и Братиславом Обрадовићем, који су ми за годину дана открили како се од студента постаје научник - присећа се Михаило. - Морао сам, међутим, да прекинем те студије на Физичком факултету и упишем докторске студије на Математичком, да бих по систему коменторства могао да докторирам и у Париској опсерваторији, јер је једина институција која може да додели звање доктора астрономских наука управо Катедра за астрономију Математичког факултета. Није ми жао те додатне године проведене на докторским студијама и никако не сматрам то време изгубљеним.