ПРОЛЕТЕРИ ОДОЛЕВАЈУ ЗАБОРАВУ: Годишњица формирања прве антифашистичке јединице у Европи
22. 12. 2017. у 19:40
У Рудом се данас постројиле делегације СУБНОР и обележиле дан формирања Прве пролетерске бригаде. Главној улици и основној школи још није враћено име бригаде
Делегације СУБНОР обишле и партизанско гробље
У РУДОМ су се данас пред спомеником Првој пролетерској бригади, коју је давне 1941. године овде формирао Тито, постројиле делегације СУБНОР из Београда, Ужица, Прибоја, Бањалуке, Пала, сарајевског и горажданског кантона... Предводили су их чланови Удружења бораца Прве пролетерске из Београда, захваљујући чијој упорности је и у овом веку настављено обележавање 22. децембра, који полако тоне у заборав.
Прочитајте још: ГОДИШЊИЦА ЧЕТНИЧКОГ МАСАКРА: Памте крваву стазу
Свако би се у свету поносио чињеницом да је у његовом граду формирана прва антифашистичка бригада у тада поробљеној Европи, али у Рудом ни бивша власт социјалдемократа, ни ова садашња СРС РС-СДС, таквог поноса нема. Траје то годинама, па је и из Музеја Дома културе, који је отворио Тито 1971, продата ужичком отпаду Брозова бронзана статуа у природној величини за тачно 404 марке, за марку по килограму.
Прочитајте још: Тито био отет 13 дана, вратио се као други човек
- Од победе над фашизмом прошло је 76 година. Надали смо се да ће општинска руководства, која су се смењивала на власти, уважити нашу молбу, писану у име 100.000 чланова СУБНОР Србије, да се главној улици и основној школи у Рудом врати име Прве пролетерске. Од тога, нажалост, није било ништа, али ми упорно долазимо у Рудо, место где су се први пут срели партизански одреди из Србије и Црне Горе и формирали бригаду у коју сам се укључио 1943. године у Сплиту - каже, за "Новости", Зденко Дупланчић, пуковник авијације и председник Удружења Прве пролетерске бригаде у Београду.
Зденкова "екипа" је прошле године у Рудо донела портрет Тита на картону, како би, макар и такав, заузео место у Музеју где је стајала бронзана статуа. У петак се овде добро продавала ракија "титовача", "сувенир" овдашњег угоститеља, које је изгледа прво схватило да се Тито и Прва пролетерска у Рудом могу искористити као туристичка атракција.
У Рудом се продавала и ракија "титовача"
.jpg)
За разлику од неколико протеклих година, у петак је изостао масован долазак "партизана и партизанки" из Сарајева, зато што се петком у џамијама клања џума, а то се поклопило с временом полагања венаца у Рудом.
За учеснике прославе у Дому културе ипак је приређен уметнички програм, којем се прикључио и Рато Рајак, начелник Рудог, а потом је о трошку општине организован ручак. Све је помало личило на филм "Маршал", само што се у филму, после распада Југославије, на обалу Хрватске искрцала Шеста личка, а у Рудом Прва пролетерска.
ХЕРОЈИ
ОД 1.199 бораца из строја у Рудом, током НОБ их је погинуло 625. Прва пролетерска бригада је дала 83 народна хероја. Међу њима је и Јусуф Дорић из Рудог, који се из још неутврђених разлога једини од свих Руђана придружио Првој пролетерској, кад је кренула ка Сарајеву и Игману. Погинуо је 1943. године код Колашина.
Горан
23.12.2017. 10:08
Само су наивни Срби били у партизанима и борили се за Југославију, сви остслу су гледали своје интересе.
Ко је читао књиге Милована Ђиласа, могао је сазнати, да је Стаљин замерио Титу формирање пролетерске бригаде. Односно, идеологизацију и револуцију у сред рата! То је клица грађанског братоубилаштва, које има трагичне размере и данас. Данас је народ подељен због тога што и даље не зна праву истину и карактер тог рата. Тај рат је делом био антифашистички, а делом и револуција, односно невиђено братоубилаштво!
@floyd - Али братоубилачки рат само међу Србима! Не чух нешто да су се партизани борили против усташа, иначе не би било Јасеновца и осталих 30 логора за Србе у хрватској.
Floyd, тако је да Стаљин је замерио што у јеку борбе са нацистима они формирају пролетерске бригаду која заправо има за циљ револуционарну борбу унутар нације и државе, а не на првом месту против окупатора.
Стаљин и Совјети су знали и за тајне преговоре у марту 1943у Загребу између партизанског Врховног штаба и Немаца. Тек је Техеранаска конференција крајем новембра дала јасне одреднице где су партизани добили помоћи од запада. Стаљин је био резервисан по питању стварног учешћа партизанског покрета где је тврдио да они у борбу повлаче 8 немачких дивизија, а Енглези су тврдили 21 дивизију то је био извештај Фрицлој Маклејна. И на основу тога су добили потпуну подршку.
Коментари (7)